Када је детектив Роберт Кол у марту прошле године обилазио заплењене куће у Кливленду (америчка држава Охајо), вероватно није ни слутио да ће његова слика обилазити свет годину дана касније. Наиме, тих дана је детектива Кола у стопу пратио амерички фоторепортер Ентони Суа који је својим објективом бележио последице економске кризе у овом граду. Његова фотографија, која је овековечила Роберта Кола како са потегнутим пиштољем улази у једну од напуштених кливлендских кућа, освојила је пре три месеца главну награду на престижном такмичењу „World Press Photo”. Ову и још 184 фотографије публика до суботе има прилике да види у Дому омладине у оквиру путујуће изложбе „World Press Photo”, која ће, осим у Србији, бити приказана и у већини европских земаља, Канади, Јапану, Јужној Кореји и на Новом Зеланду.

Ентони Суа је победнички снимак усликао за магазин „Тајм”, пратећи полицијску јединицу, задужену за обезбеђивање сигурности у кућама које су банке заплениле због тога што власници нису више могли да отплаћују хипотеку.

– Полицајци су били овлашћени да провале унутра и провере да ли је безбедно. У Америци има много оружја, па никада не знате ко вас може сачекати. То може да буде власник са пиштољем, сквотери, наркомани који су провалили, било ко... Знате, то је Америка, све је могуће – прича за „Политику” Ентони Суа.

Фотографијом се бави тридесет година, а до сада је његов рад био награђиван значајним признањима. За извештавање о глади у Етиопији добио је 1984. године Пулицерову награду. „World Press Photo” га је три године касније наградила за фотографије које су приказивале демонстрације у Јужној Кореји. Добитник је и Златне медаље која носи име Роберта Капе за извештавање о рату у Чеченији 1995. године.

Посао га је довео и у ове крајеве, па се у његовом портфолију налазе и фотографије из Босне и Косова. Боравио је и неколико дана у Београду у октобру 2000. године. О утисцима из ових крајева најпре није хтео ништа да прича. Затим је са уздахом прокоментарисао: „Било је јако тешко извештавати са тог подручја”.

– Сећам се пуно мржње, људских трагедија, пуно историје... Да, тај регион има врло комплексну историју. Тешко је било ком странцу да има потпуну слику о томе шта се тамо догађало.

Суа је објавио и неколико књига са својим фотографијама: о рату у Чеченији, о геноциду у Руанди, као и фотомонографију „Beyond the Fall” која сведочи о десетогодишњем периоду (1989-1999) трансформације земаља из бившег совјетског блока.

Као искусан ратни фоторепортер, Суа, ипак, тврди да је много теже извештавати о економској кризи.

– У причама о економској кризи је теже одредити шта треба сликати. У рату се некако пробијете до прве линије и онда тамо имате штошта да фотографишете. Међутим, фотографије о економској кризи нису тако очигледне. Призори су другачији и нови. И то је оно што овакво извештавање чини тежим, али и интересантним. Изазов је у томе како ћемо испричати причу.

Суа је детектива са почетка ове приче усликао „Лајком” на црно-белом филму.

– Више ми се свиђају црно-беле фотографије. Некада сликам нешто и у боји, али увек на филму, никада дигиталним фотоапаратом. Једноставно, не постоји начин да се негативи измене и због тога имају кредибилитет који дигитална фотографија нема. Негативи увек говоре истину, док са дигиталним сликама не можеш бити сигуран, објашњава Суа додајући и још једну предност филма:

– Моја намера док фотографишем јесте да ме моје слике надживе. Знамо да негативи могу да трају и до 150 година. Са друге стране, технологија се мења толиком брзином да нисмо сигурни колико дуго ћемо уопште моћи да отварамо фотографије у овом, данашњем формату. Како сада ствари стоје, чини ми се да кроз десетак година нећемо ни знати шта је JPEG.

Сенка Кораћ

--------------------------------------------------------

Дебата у Дому омладине

Дебата „Изазови медијским слободама” биће одржана сутра у подне у Дому омладине. О значају слободних и независних медија у демократском друштву говориће Драгана Николић Соломон, шефица медијског одељења ОЕБС-а, Веран Матић, директор „Б92”, Дејан Анастасијевић, новинар недељника „Време”, Сергеј Соколов, заменик главног и одговорног уредника „Новаја газета” из Москве, Тим Џуда, британски новинар, и Вукашин Обрадовић, директор недељника „Врањске новине”.