Култура

Неопходно чупање из заблуда

На 55. Стеријином позорју у Новом Саду, 17 представа о друштвеној транзицији, острашћеном национализму, манипулацији религијом

Сцена из представе „Поморанџина кора”

Овогодишње 55. Стеријино позорје у Новом Саду биће одржано од 26. маја до 4. јуна. Позоришној публици биће представљено укупно 17 остварења: седам представа у селекцијинационалне драме, коју је потписала Ана Тасић, позоришна критичарка „Политике”, пет у селекцији националног позоришта, коју је сачинила Александра Гловацки. Селектор Никола Завишић је у међународном програму „Друго Ви” уврстио такође пет представа.

Селекцију националне драме чине представе: „Барбело, о псима и деци” (Биљана Србљановић/Паоло Мађели, позориште „Гавела”, Загреб), „Брод за лутке” (МиленаМарковић/Александар Поповски, Словенско народно гледалишче, Љубљана), „Генерална проба самоубиства” (Душан Ковачевић/Нурулах Тунџер, Градско позориште Истанбул), „Бановић Страхиња” (Борислав Михајловић Михиз/Андраш Урбан, Народно позориште Суботица), „Поморанџина кора” (Маја Пелевић/Кокан Младеновић, Новосадско позориште–Újvidéki Színház, Нови Сад), „Чекаоница” (Борис Лијешевић и Бранко Димитријевић/Борис Лијешевић, Атеље 212, Београд) и „Сардинија” (Иштван Беседеш/Андраш Урбан, Позориште „Костолањи Деже”, Суботица).

Програмом који је сачинила Ана Тасић, може се приметити, преовлађују представе рађене према савременим текстовима.

– За овогодишњу селекцију националне драме специфично је и то што ће само две представе битиигранена српском језику. Три представе долазе из иностранства –Загреб, Љубљана, Истанбул– док су, међу домаћим учесницима, два позоришта на мађарском језику. Ова специфичност актуелне селекције програма националне драме, између осталог, резултат је изузетно оскудне продукције у Србији у протеклој сезони, у квалитативном, уметничком смислу. С друге стране, у погледу квантитета, када је реч о домаћој драми, не може се рећи да је продукција била сиромашна. На сценама у Србији је од 15. марта прошле до 15. марта ове године изведено око педесет представа насталих према домаћим текстовима – каже Ана Тасић.

Ана Тасић

На питање по чему су карактеристичне представе које нису из Србије, а које је позвала на 55. Стеријино позорје: „Барбело, о псима и деци”, „Генерална проба самоубиства”и„Брод за лутке”, селекторка Тасић нам је одговорила:

– По несвакидашњим, високоестетизованим, уметнички вреднимредитељским приступима, у великој мери провокативнијим у односу на њихова претходна тумачења, на српским сценама. За овогодишњу селекцију програма националне драме, специфично је и то да четири представе из Србије нису тзв. велике продукције, настале на великим сценама најафирмисанијих позоришта у Србији, Београда или Новог Сада. У вези с тим, представе из Србије нису скупе продукције, чак напротив, врло су скромне, у погледу материјалних трошкова. При томе, „Чекаоница” и „Бановић Страхиња”су блиске концепту „сиромашног позоришта”, реализоване готово без сценографије, уз минималне материјалне захтеве. Ова чињеница треба да буде и охрабрење ауторима, у погледу тога да за стварање уметнички вредних дела нису неопходни велики издаци.

На питање које су опште, заједничке карактеристике представа које чине овогодишњи програм националне драме, Ана Тасић је одговорила:

– Све представеиспитују реалност друштвене транзиције, услове и последице живота у безличном потрошачком друштву,вечито актуелне проблемеострашћеногнационализма, псеудопатриотизма, манипулације религијом и митовима,итд. У програму националне драме 55. Стеријиног позорја ескапизма и лаганих тема нема, све представе, врло директно, конфронтирају гледаоца са истином, односно неопходношћу да се ишчупа из низа заблуда, индивидуалних, као и друштвено-политичких.

--------------------------------------------------------------

Две представе Кокана Младеновића

Селекторка Александра Гловацки у селекцију националног позоришта уврстила је представе: „Дундо Мароје” (Марин Држић/ Кокан Младеновић, Крушевачко позориште), „Коса” (Рагни, Радо/ Кокан Младеновић, Атеље 212, Београд), „Драма о Мирјани и овима око ње”(Ивор Мартинић/ Ива Милошевић, Југословенско драмско позориште, Београд), „Баханткиње” (Еурипид/Стафан Валдемар Холм, Народно позориште Београд), „Нора” (Хенрик Ибзен/ Предраг Штрбац, Народно позориште Сомбор).

Луцидни Никола Завишић у међународном програму „Друго Ви” предност је дао остварењима: „Загребачки пентаграм” (Игор Рајки/, Филип Шоваговић, Паоло Мађели... Загребачко казалиште младих), „Дом Бернарде Албе” (Ф. Г. Лорка/ Дијего де Бреа, Словенско људско гледалишче Цеље), „20 per 20”(Ђианина Карбунариу, Yurick studio, Румунија), „Федра Фитнес”(Иштван Ташнади, KoMa & Alka. T. Companies, Будимпешта), „Will you ever be happy again” (Сања Митровић, Центар за културну деконтаминацију Београд).

Б. Требјешанин
објављено: 16/03/2010.

Последњи коментари

istvan V | 16/03/2010 10:22

propast kreativnosti i glorifikacija pomodnog i u osnovi stupidnog, to je karakterizacija pozorja u kome se u selekciji kao broj 1. srpskog rediteljskog autorstva pojavljuje čak sa 3 predstave Kokan Mladenovic. Izgleda da se ispod tog dna ne mopze otici. Pozorje zahteva nuznu promenu da bi opstalo.

Митровић Божидар | 16/03/2010 12:51

После 1917. пучисти у Русији а и наши револуционари 1945. су тежили (као и у древној Грчкој логографи) да употребљавају што више страних и апстрактних речи. Логографи су стварали апстрактне појмове ЛОГОС од ГОЛОС (Божији) а Лењин је имао задатак да уведе нови језик есперанто (што није извршио па су на њега пуцали) док су наши стварали НОЛИТ (НОваЛИТература). Ови нови да су едуковани не би користили ни израз транзиција већ ОБНОВА. На сајму књига у Београду 2008. за издавачки подухват године проглашено је РЕПРИНТ издање часописа чији је уредник правоснажно осуђен за пропаганду БОЉШЕВИЗМА. У Русији су мислили да ће револуционарно лудило и реторика проћи али и ови неокоминтерновци се поред вербалног, театралног обрачуна са религијом ускоро у свом лудилу могу латити и нобеловског изума динамита и почети да руше православне богомоље које још нису обновљене од њихових истомишљеника који поново ПОБЕЂУЈУ и добијају почасти у Скупштини БЕОграда!! Зауставимо их док је време! Не чекајмо Петроград.

Petra  | 16/03/2010 15:53

Kakva je kompetencija selektora takozvanog nacionalnog pozorista, ako umesto izvanredne "Proslave", u reziji Ive Milosevic, u Ateljeu 212, bira "Mirjanu", solidnu, ali ne vise od toga predstavu, u njenoj reziji i konzervativnu, mada komercijalnu "Kosu"? Srozano Pozorje!