Новосадска издавачка кућа „Прометеј” јуче је у Вуковој задужбини у Београду представила четири нове књиге другог кола своје реномиране едиције популарне лингвистике: „Правоговор” и „Како се каже” Милорада Телебака, „Име моје и твоје” Ивана Клајна и Милана Шипке и „Презимена су чувари језика” Загорке Вавић Грос. „Речник опсцених речи” Данка Шипке ново је дело трећег кола ове едиције. У разговору су учествовали академик и лингвиста Иван Клајн, универзитетски професор Вељко Брборић, Загорка Вавић Грос, Павле Ћосић, из „Корнета” суиздавача „Речника опсцених речи”, и Јован Ћирилов. Овом приликом, „Прометеју” су упућене речи хвале због тога што се налази међу малобројним издавачима који објављују квалитетна издања из области српског језика и лингвистике.

Будући да није могао да присуствује овој промоцији, Милорад Телебак из Бањалуке упутио је писмо следеће садржине:

– Сведоци смо неразумне и поразне чињенице да се српски већ неколико година не учи у школама, поготово не у средњим, чак ни у гимназијама, и да смо зато постали неотпорни према свакојаким насртајима на наш језик. Масовни медији, међу којима предњачи моћна телевизија, напустивши језик доброг узора и прихвативши језик бирократије, погубно утичу на језик народа. Зато је неписменост, забрињавајуће, зацарила на нашој јавној сцени, а државне институције, нехајне и неодговорне, ништа не чине да се такво стање промени набоље. На другој страни, појединци се све више интересују за чистоту језика…

Коментаришући овакво стање у друштву проф. др Вељко Брборић оценио је „Правоговор” као поуздан и стручан уџбеник, намењен свима који желе да употпуне своја језичка знања, ученицима, студентима, новинарима.

– У нашим школама недостаје системска обука из области правоговора, онога шта и како кажемо, истакао је проф. др Вељко Брборић.

Према речима Павла Ћосића, „Речник опсцених речи и израза”, поновљено издање из 2000. године, које су „Корнет” и „Прометеј” штампали са две различите корице, научни је рад Данка Шипке, сина недавно преминулог лингвисте Милана Шипке.

– Када већ тако озбиљно псујемо, онда је ред да се псовкама и иним опсценостима озбиљно и позабавимо. Ова умногоме пионирска студија поставила је циљеве да пружи што исцрпнији преглед лексичког поља опсцених речи у српском језику и опис културнолингвистичке те когнитивнолингвистичке перспективе, као и психолошког статуса опсцених речи код говорника српског језика – написао је Данко Шипка.

Павле Ћосић изјавио је јуче да проучавање опсцених речи у нашем језику управо и захтева вишедисциплинарни пројекат, који захвата области психологије, социологије и антропологије.

– Није ни чудо што се Данко Шипка, професор на Универзитету у Аризони, определио баш за опсцене речи. Он је један од оних свестраних научника који руши табуе – објаснио је Ћосић.

Академик Клајн истакао је да је последња књига Милана Шипке „Име моје и твоје” дело настало у духу других озбиљних радова овог аутора – „Приче о речима” и „Занимљиве граматике”, а Загорка Вавић Грос објаснила је зашто је своју књигу назвала „Презимена су чувари нашег језика”:

– Многа лична имена „изашла су из моде”. Нико се више не зове Лауш, Стамат, Прокопије, Пелагија, Јевдокија, али, ипак до тих имена можемо да дођемо, јер су „архивирана” у презименима Лаушевић, Стаматовић, Пелагић, Прокопијевић. Одумирањем неких заната такође су изгубљене неке речи, називи појединих занатлија. Презимена Туфегчић, Екмечић, Сувајџић, говоре да су постојали туфегџија, екмеџија, сувајџија, и да се без њих није могао замислити свакодневни живот. Докле год је Мосуровића, Саџаковића, Ожеговића, Кордића, Ћулума, нећемо заборавити оруђа и оружја: мосур, саџак, ожег, корду, ћулум.

Најављујући издање у припреми „Етимолошки речник” аутор Јован Ћирилов протумачио је настанак и порекло имена учесника у овом разговору.

М. В.