Култура

60. Берлински фестивал

О исламу из другог угла

На фестивалу и велики број филмова који, уместо сензационализма и стереотипа, нуде другачије слике муслиманског света, попут „Шахаде” Бурхана Курбанија, или „На путу” Јасмиле Жбанић

Из филма „Шахада” Бурхана Курбанија

Берлин, 17. фебруара Фундаментализам, тероризам, убиство из части, угњетавање жена! Не, није реч о ударним вестима на америчким или британским телевизијским програмима, већ о темама великог броја филмова на овогодишњем Берлинском фестивалу.

Уместо сензационализма и стереотипа, толико већ одомаћених на малим екранима, филмови у главном такмичарском и осталим програмима фестивала, попут филмова Индијца Шах Рух Кана, Ирачанина Махмуда Ал Дарђија и још седам документарних и играних у „Панорами” и „Форуму”, нуде нове, другачије слике ислама и муслиманског света.

Један од аутора са филмом на овакву тему је и Бурхан Курбани, немачки редитељ авганистанског порекла. Јунаке његовог филма „Шахада” (Вера), чине троје веома различитих муслимана који живе у Берлину у сталној борби да пронађу баланс између верског и културног идентитета и живота на Западу. Курбанијев филм посматра третман ислама у Немачкој, бројне тешкоће муслимана у окружену већинске, хришћанске културе, кроз призму хомосексуалности и права жена, указујући на противуречности у општој култури живљења и идентитета.

– Готово десет година после 11. септембра, сва ова питања су напокон и део биоскопског репертоара. То је добро, јер све су то ствари о којима морамо да причамо, да се међусобно упознамо, одбацимо све предрасуде и подсетимо се да смо, пре свега, сви људи. Мислим да су се људи улењили у размишљању, прилагодили су се оном што нуде медији и компјутерски бајтови, који им упорно стварају страх од исламске културе и убијају вољу да сами помало истраже и другу страну приче. Мој филм је покушај да се гледалац ангажује да ближе упозна ислам и започне дијалог са њим – каже Курбани.

Највише изненађења на ову тему понудио је аустријски филм „Када напуштамо” дебитанта Фео Аладага, који се бави неким од догматских питања ислама. У центру приче је Умај (изврсно тумачење Сибел Какили коју смо гледали у Акиновом „Главом кроз зид”), немачка Туркиња, чији је отац одлучио да је убије зато што је напустила мужа и тако обрукала фамилију коју сада читава заједница избегава. У филму је јасно потцртано да су „убиства из части” у западним медијима увек приказана као израз муслиманског фундаментализма, а заправо имају мало везе са овом верском идеологијом. Аладаг је изричит у томе да је „убиство из части” обичај много старији од ислама или било које друге религије. „О томе нема ништа у Курану, називати их исламским обичајем, ма ко то чинио, злоупотреба је религије”, рекао је у Берлину овај млади аутор.

И нови филм босанске редитељке Јасмиле Жбанић („Златни медвед” за „Грбавицу”), бави се питањима ислама. У филму „На путу”, Жбанићева истражује исламски фундаментализам у сопственој земљи, кроз причу о младој и либералној муслиманки Луни која преиспитује љубав према мужу, који је после периода тешког алкохолизма утеху пронашао међу конзервативним вехабијама.

– Третман ислама у медијима је увек црно-бели. Надам се да мој филм може да започне дијалог. До сада смо само вриштали и галамили. Берлинска публика је сада у прилици да види и чује обе стране – изјавила је у разговору за часопис „Холивуд рипортер” Јасмила Жбанић.

Њен филм „На путу” настао је у копродукцији са Немачком и Хрватском. Главне јунаке тумаче познати хрватски глумци Зринка Цвитешић (у Берлину и званично проглашена за младу европску филмску звезду) и Леон Лучев. Биће приказан данас у главном такмичарском програму 60. Берлинског фестивала.

------------------------------------------------------

Самит на врху: Скорсезе и Ларс фон Трир

Легендарни Мартин Скорсезе и дански филмски „краљевић” Ларс фон Трир, срели су се лицем у лице у Берлину! Дански медији одмах су се потрудили да створе сензационалистичку вест о томе како Фон Трир има намеру да начини римејк Скорсезеовог „Таксисте”, али су из његове продуцентске куће брзо стигли и деманти. Тачно је да су се два редитеља срела и да су дуго разговарали. Не зна се на које теме, али многи претпостављају да је могло бити речи о Фон Трировој намери да сними серију под називом „Филмови који су учинили да снимам филмове”, у којој би испитивао ауторе о филмовима који су на њих утицали...

Дубравка Лакић
објављено: 18/02/2010

Последњи коментари

Hajrudin Pasic | 18/02/2010 19:53

E moj Srbine Joko, i mi muslimani smo, jos kao djeca, morali znati citirati Njegosa, ito napamet--sve radi bratstva,jedinstva i ravnopravnosti. Sreca pa vise ne moramo.

Bosnjak

Golan  | 18/02/2010 20:47

Mudra Dubravka. Sve sam shvatio izmedju redova

Милош Ј. Косовац | 18/02/2010 20:47

Свакако да је филм пропагандно средство,на коме је се деценијама одржавао капитализам америчког типа – радне људе које експлоатишу капиталисти требало их је држати у страху од руског и кинеског комунизма.Па када је СССР урушен,а Кина завладала сојом робом на Западу и Америци,главешине монетарног ситема опљачакли су исти народ кога су загљупливали холивудским филмовима.Не видим проблем што муслимани сада својим филмовима хоће да ублажње страх од рата који траје,у коме су једна страна сатанизовани муслимани.Неће бити да ће само хришћани остати на своме убеђењу о исламу,јер не би могле две супростављене културе да се приближе и продуже да заједно живе.Највеће зло се и дање форсира, а то је прављење надљуди – ФИЛМСКЕ ЗВЕЗДЕ – од једног или неколико улога у филму или режирање самог филма.Сви људи на овој планети играју своје улоге,режирају свој живот који може бити филмски догађај.Прављење ЗВЕЗДА-надуљуди је у служби оних који владају човечанством и стварају сиротињу и изазивају ратове.