Специјално за Политику

Фиренца –Данас у Италији, а 25. јануара у Француској (издавач „Грасе”), култни роман, Умберта Ека „Име руже” (издавач „Бомпијани”) појавиће се у донекле скраћеној форми прилагођеној новој, млађој генерацији читалаца. Издавачка кућа „Бомпијани” (која је 1980. публиковала и прву верзију романа) одабрала је да саопшти ову вест управо 5. јануара, када је славни италијански писац и филозоф прослављао осамдесети рођендан у својој сеоској кући (бившем језуитском манастиру) у близини Пезара, окружен члановима породице и интимним пријатељима.

У жељи да роман учини прихватљивијим за нове читаоце, Умберто Еко се, након више од три деценије, вратио свом роману првенцу. Према обавештењу издавача, аутор није изменио структуру, радњу и заплет. У намери да поједностави извесне делове и освежи језик, понеки дугачки описи су скраћени, а неке ерудитске референце и делови текста на латинском језику су избачени.

Бестселер (30 милиона продатих примерака), који је до сада преведен на скоро 50 језика и кога је француски „Монд” уврстио међу 100 најважнијих наслова 20. века, спреман је за нове походе. Монаси Гујелмо да Баскервил, својеврсни Шерлок Холмс из 14. века, и његов стидљиви ученик Адсо да Мелк враћају се нарочито због оних који су ову причу највероватније прочитали само на Интернету (Википедији) или је познају на основу фрагмената из Аноовог филма са Шоном Конеријем у главној улози, виђеним на „Јутјубу”.

Могло би се закључити да је једна од идеја која је руководила писца да се поново позабави својим делом и покушај да се, у све више дигитализованом свету, књига приближи новој генерацији читалаца, нарочито младим нараштајима који се полако удаљавају од лепе навике читања. Ипак, ако узмемо у обзир да је Еко недавно (на торинском Салону књиге) изјавио да мрзи „Име руже” и да је то његов најгори роман, можда је писац једноставно пожелео да га мало „улепша”.

Еково појашњење, дато уочи изласка књиге, да у новој верзији романа „различите и раштркане измене не мењају ни приповедачку структуру ни стил”, вероватно је индиректан одговор писца на жустру полемику која се, нарочито у Француској, распламсала након најаве нове варијанте његовог, до сада, најтиражнијег романа. Да подсетимо, Пјер Асулин из париског дневника „Монд” запитао је да ли Еко замишља да су младе генерације с почетка овог века мање образоване од претходних, те им зато нуди књигу у складу са њиховим (не)знањем, а италијански књижевник Андреа Помела, у дневнику „Фато котидијано”, унапред је закључио да маестрова намера није била да свој роман прилагоди нашем дигитализованом и ужурбаном времену да би удовољио укусу читалаца новог миленијума нити, како изгледа писцу и критичару Пјеру Асулину, да би покушао да се приближи културно инфериорној генерацији. Помела сматра да се Еков људски грех, који чине уметници свих епоха, састоји у жељи да сачува сопствено дело од корозије времена и учини га бесмртним. У закључку, он претпоставља да за сто година верзија романа „Име руже” која ће одушевљавати читаоце неће бити ова коригована, а ни евентуална будућа верзија, него она оригинална, двосмислена, комплексна и прелепа из 1980. године.

Било је и оних који су подржали Екову тежњу за поједностављењем. У том правцу је оријентисана и примедба другог француског новинара и критичара Николе Гарија који предлаже да се књига прво прочита, а потом коментарише. То ће сада, готово истовремено, бити могуће италијанској и француској читалачкој публици.

Ових дана Умберто Еко ће у Француској примити високо одликовање, а у Америци ће, у његову част, ускоро бити објављена импозантна књига, коју је писало 25 признатих интелектуалаца за престижну едицију „Библиотека живих филозофа”.

Снежана Симић