Ова година је година књиге и језика у Србији, чије је недавно проглашење обележено отварањем Међународног преводилачког центра у Сремским Карловцима. То је уједно и период у којем Министарство културе позива све институције и појединце да повећају одговорност према изговореној и написаној речи, а министарства за културу, науку и просвету отклониће недостатке у деловању наших лектората, који су значајни за одржавање културних и образовних веза, пре свега у европским, а затим и у азијским и прекоморским земљама, каже за наш лист Зоран Хамовић, саветник министра културе Републике Србије.

Међународни преводилачки центар у Сремским Карловцима, после свечаног отварања, званично почиње са радом 29. маја, гостовањем учесника 35. Међународних београдских преводилачких сусрета, истиче Неда Николић Бобић, секретар Удружења књижевних преводилаца Србије и Српског ПЕН центра.

– Учесници овог скупа, двадесет пет из иностранства и десетак из Србије, други радни дан искористиће да обиђу Међународни преводилачки центар и да у библиотеци одрже округли сто на тему „Искуства превођења поезије”. Међу гостима биће: Гага Росић, овогодишњи добитник награде Српског ПЕН центра, затим ранији добитници Дуња Бадњевић, Жела Георгијева, Данута Ћирлић, Габор Чордаш, преводилац наше књижевности на француски Ален Капон, преводилац на бугарски Рада Шарланџијева, затим Олег Шишкин, писац и сценариста најновијег филма Никите Михалкова и други, детаљније објашњава Неда Николић Бобић, уз напомену да ће преводиоце дочекати директор Центра Зоран Стојановић, који се читаву деценију борио да се у Сремским Карловцима оснује Преводилачки центар какав постоји у многим европским градовима у оквиру мреже Халма (слични центри постоје у Арлу, Штралену, Балантону...).

Наша саговорница подсећа и на то да се први гостујући преводиоци, који ће боравити и радити у овом сремскокарловачком Преводилачком центру најмање месец дана, очекују овога лета, и то ће бити преводиоци наше књижевности на немачки језик. С обзиром на то да је Србија идуће године почасни гост Сајма књига у Лајпцигу, очекује се да до тог догађаја на немачки језик буде преведено 10 књига наших савремених писаца.

Оно што је важно за ову Годину књиге, поред поменутог Преводилачког центра, Зоран Хамовић истиче и пројекат „Амбасадоров избор”, који ће пружити прилику страним издавачима да се упознају са нашим издавачима и писцима.

– Наиме, у оквиру српских дипломатских представништава у иностранству биће организоване изложбе најзначајнијих издања из наше текуће издавачке продукције, уз одговарајући рекламни материјал. Амбасадори ће на изложбе позивати издаваче, преводиоце, писце, критичаре, слависте, уреднике часописа и новинаре, представљајући свој избор аутора и издања – објашњава Хамовић.

Година књиге обухватиће и представљање наше литературе и на иностраним сајмовима у Софији, Лајпцигу и Солуну, истиче Хамовић, а предвиђен је и завршетак плана представљања наше књижевности на немачком, француском и енглеском језику, што не значи да пажња неће бити посвећена и превођењу на друге језике, као што су бугарски и грчки.

Лого манифестације

У Години књиге и језика планирана је и размена идеја између српских и кинеских издавача, стога наш саговорник указује на посету кинеске делегације Београду, овога месеца, као на прилику да се уговоре могућности размене посета аутора, издавача и преводилаца у оба смера, на дужи период.

– У овом периоду биће пружена подршка заграничним српским заједницама, као и онима у расејању, уприличеним посетама аутора из Србије, и заједничком организацијом културних догађаја. Да би се успешније спроводила брига о српском језику не само ван Србије, већ и у српским школама, медијима и издаваштву, недавно је основан Савет за српски језик, при Вуковој задужбини. Овај савет подстицаће расправу о језику не само у књигама и уџбеницима, већ и у новинама и у електронским медијима – каже Хамовић.

За завршетак Године књиге и језика најављено је отварање Музеја језика и писма у Тршићу, а у међувремену је предвиђено и отварање за читаоце обновљеног простора Народне библиотеке Србије.

М. Вулићевић