Da li su i koliko prostori lokalnih javnih kulturnih institucija dostupni nevladinom sektoru i nezavisnim organizacijama? Dok iz kulturnih centara i domova poručuju da su otvoreni za svaki vid ovakve saradnje, koja se, kako kažu, permanentno i odvija, predstavnici civilnog sektora smatraju da je ta i takva saradnja nedovoljna. Jedni osnovni problem vide u nedostatku jasno definisane kulturne politike, drugi smatraju da je uzrok većine nesporazuma okoštala zakonska procedura, dok treći tvrde da je surevnjivost između ova dva pola kulturne scene Srbije osnovna prepreka kvalitetnijem suživotu? Istina je, kao i obično, negde na sredini..

U Agenciji za saradnju sa nevladinim organizacijama grada Beograda kažu da je „otvaranje” ustanova kulture ka civilnom sektoru jedan od prioriteta kada je prekrajanje kulturne politike u pitanju, što je potvrdio i Danko Runić, direktor ove agencije, na nedavno održanoj tribini „Otvoreno o javnim prostorima”, koja se bavila lokalnim ustanovama kulture i domovima omladine u Srbiji, a koju su organizovale Građanske inicijative, u saradnji sa pomenutom agencijom i Kancelarijom za mlade grada Beograda.

Milan Lučić, direktor Doma omladine Beograd, kaže da se skoro 30 odsto programa ove ustanove upravo ostvaruje kroz saradnju sa nevladinim organizacijama.

– Ovog septembra raspisaćemo i javni konkurs za nove ideje, koji će, zapravo, biti poziv svima sa „mladim” idejama da se jave. Dom omladine ima i jednu organizovaniju vrstu saradnje sa nevladinim sektorom, koji se odigrava u „Magacinu” u Kraljevića Marka, takozvanom depandansu Doma omladine. Mi smo u ovom slučaju neka vrsta kišobrana za nevladine organizacije, koje su putem javnog konkursa pre tri godine dobile mogućnost da kod nas ostvaruju svoje programe. Događaji u „Magacinu” vitalni su deo našeg programa, jer je nevladin sektor užasno živ. Nisu svuda kao kod nas otvorena vrata, stoga razumem nezadovoljstvo nevladinih organizacija javnim institucijama. Ali, i oni moraju da imaju razumevanja, jer često postoji i zakonska problematika za čije je prevazilaženje potrebno vreme i dobra volja – objašnjava Lučić.

Vladimir Đurić, programski urednik Kulturnog centra Zrenjanin, koji je, takođe, jedan od svetlih primera kvalitetne saradnje javnog i civilnog sektora, osnovnu prepreku poboljšanju komunikacije vidi u nedostatku jasno definisanog pravca kretanja kulture uopšte.

– Svako ko je imao ideju a bila mu je potrebna naša pomoć, ili prostor ili logistika Kulturnog centra Zrenjanin, on je dolazio i dobijao pomoć. Ali, mi smo pokušali da odemo korak napred. Osmislili smo ove godine projekat „Kreiraj kulturu”, putem kojeg smo pozvali sve nevladine organizacije, umetničke grupe, ljude iz civilnog sektora koji se na određen način bave kulturom, da dođu u Centar da zajedno kreiramo kulturu u našem gradu. Zrenjanin, kao i većina gradova u Srbiji, ima problem jer nema jasno definisan put kulturnog razvoja. A to jednostavno znači da postoji jedan tamni vilajet šta se finansira i na koji način – poručuje Đurić.

Marijana Cvetković Marković, art menadžer, koja, sticajem okolnosti, sarađuje i sa javnim i sa civilnim sektorom, slaže se da je nedostatak jasnih smernica i kriterijuma kamen spoticanja, ali tome dodaje još jedan važan aspekt. Aspekt ljudske sujete, za koji kaže da je možda i presudan.

– Problem jeste u nedostatku strategije, i globalne i lokalne. Jer, ako vi, kao pojedinačna organizacija, bilo da ste civilna ili javna, nemate svoju misiju i viziju i ne znate čemu želite da služite i zbog čega želite da postojite, teško da možete svoje resurse da iskoristite na dobar način. Uz to, kadrovska politika je uglavnom loša; oni koji odlučuju o tome šta će biti deo programa ili neće, često nisu u dodiru sa savremenom umetničkom realnošću. Međutim, nezaobilazna je još jedna veoma važna stvar – surevnjivost između javnog i civilnog sektora. Nevladin sektor je dinamičniji i življi, način razmišljanja je drugačiji, moderniji i proaktivan, a to se retko prašta. Kad se sve sabere, jasno je da civilni sektor, i pored pojedinačne dobre volje nekolicine institucija, ima veliki problem da prodre do javnog sektora.

Sfera delovanja nevladinih organizacija i nezavisnih inicijativa u kulturi protezaće se, prema njihovim najavama, na još jedan cilj – stvaranje institucija koje bi zainteresovanima dale mogućnost da na lakši način uspostave kontakt sa zvaničnim lokalnim ustanovama, i gradskim i opštinskim, u cilju lakšeg dolaska do prava na korišćenje javnih prostora za različite aktivnosti i programe. Po njihovom mišljenju, to bi doprinelo ne samo kulturnom razvitku, već i otvaranju društva u celini.

Milica Dimitrijević