Kultura
Pišem knjigu o Jugoslaviji
Nemački istoričar Holm Zundhausen juče održao predavanje na Kolarcu
Autor knjige „Istorija Srbije od 19. do 21. veka” koju je u prevodu Tomislava Bekića nedavno objavila izdavačka kuća „Clio”, nemački istoričar Holm Zundhausen, juče je bio gost Beograda. Zundhausen je u podne, u Maloj Sali Kolarčevog univerziteta, održao predavanje na temu „Razumeti istoriju `drugih`”. Budući da je njegovo delo ovde izazvalo prilične, i ne uvek pozitivne reakcije, ugledni gost iz Nemačke pokušao je da pojasni temu-nedoumicu: da li „stranci” mogu da razumeju „našu” istoriju.
U kratkom razgovoru sa novinarima, Holm Zundhausen je odgovorio i na kritiku našeg istoričara Dušana Batakovića koji je, u pogovoru knjizi, nemačkom kolegi prebacio da je Titovu Jugoslaviju prikazao isuviše pozitivno. Gost je objasnio da je Jugoslavija predstavljala kombinaciju, tzv. političkog jugoslovenstva i etničkih nacija, što bi se kao ideja moglo nazvati genijalnom, ali da je činjenica da ona nije funkcionisala. „Tragedija je što je Tito sa tim konceptom došao suviše kasno; recimo, u Prvoj Jugoslaviji bi taj koncept možda imao neke šanse”, rekao je Zundhausen.
Na naše pitanje zbog čega je malo prostora posvetio Aleksandru Karađorđeviću, tvorcu prve Jugoslavije, Holm Zundhausen je odgovorio da mu je namera bila da napiše istoriju Srbije i da upravo jeste bio problem kako pisati o Srbiji u onom periodu kada je bila deo Jugoslavije. Kako idealnog rešenja nema, objasnio je nemački istoričar, „to nameravam da učinim u svojoj sledećoj knjizi o Jugoslaviji”.
Odgovarajući nam kako se odlučio da u pogovoru direktno podeli naše istoričare na, uslovno, pro- i anti- zapadne, Zundhausen je odgovorio da on to uopšte nije učinio i da nije on taj koji je uneo podele među njih: „Ta tabora su postojala i pre ove knjige, a ja i hoću da zastupam tezu da je elita bila pocepana na, paušalno da nazovemo, prozapadno i anti-zapadno krilo. Ta podela datira iz poslednje četvrtine 19. veka, traje i tokom celog 20. veka, naročito tokom poslednjih 20 godina. U Srbiji postoje istoričari koji pišu istoriju koja je drugačija od one koju pišu njihove druge kolege koje, takođe, žive u Srbiji.”
Na našu molbu da nam kaže koji period u istoriji Srbije smatra najviše demokratskim, Holm Zundhausen je rekao da se na to pitanje može odgovoriti samo ako se u obzir uzmu uslovi u kojima se to odvijalo i, naravno, evropski kontekst. „U 19. veku je bilo malo evropskih država koje možemo smatrati demokratskim. U istoriji Srbije, recimo, ako uzmemo period posle 1903. godine, i uporedimo ga sa 19. vekom, naravno da nalazimo više demokratije nego ranije. U pravu su i oni istoričari koji i taj period posmatraju kritički, jer je prema današnjim merilima jasno da se ne možemo dogovoriti ni da je to vreme bilo suviše demokratično…”
Poslednji komentari
Nasa deca treba da veruju da je istorijska istina ono sto pisu istoricari.Sudeci po ovome ovdje,istorija je onakva kakvom je prikazu odredjeni naucnici,istoricari u odredjenom sistemu i u interesu trenutne vladajuce elite.Antizapadni,prozapadni,i sta sve necu nauciti po stare dane,pa zar istoriju ne pisu digadjaji i cinjenice,zar se istorija ukraja po zeljama i porudzbini.Sto se demokratije tice,pa Srbija je i u 13 veku bila slobodarska i demokratska zemlja dok mnoge zapadne zemlje jos nisu bile ni formirane kao drzave naroda.Pisati istoriju o jednoj drzavi,jednom narodu,a ne krenuti od pocetka je suludo,iskrivljeno u najmanju ruku krivotvorenje istine i prekrajanje istorije.Mislim da je pisanje nase istorije potebno prepustiti nasim istoricarima,mada i medju njima ima onih koji ne istrazuju cinjenice,vec uzimaju podatke od stranih ili drugih izvora.Istorija je mac sa dve ostrice,i nikad nece u potpunosti zadovoljiti istini.
O Karadjordjevicima najbolje svedoce oni koji su ziveli u tom vremenu,solunci,narod koji je podneo najvecu zrtvu da bi danas bio prozivan kao najgenocidniji i najgori.Moj deda licno je bio razocaran odlukom Aleksandra Karadjordjevica,da stvara SHS,odnosno Jugoslaviju,uvek je govorio da ce to nepopravljivu stetu doneti Srbskom narodu,sto se na zalost i obistinilo.Ima puno istine u tvrdnji da Srbi dobijaju u ratu a gube u miru.Citajuci istorijske knjige,dobijem utisak da se svet vrti oko jedne tacke,kao kuce koje je privezano na deset metara dugom lancu,i stalno skace hoda vrti se a uvek se vraca na polaznu tacku.Istorija je istinita i lazna,razapeta izmedju stvarnosti i zelja,postala predmet rasprava istrazivanja,i nesvesnog prekrajanja cinjenica po sopstvenim zeljama istoricara.
Zundhausen je vesto zaobisao Srbiju u Jugoslaviji, jer je to veoma skakljivo pitanje, ali sa druge strane Srbija izmedju svetskih ratova nije postojala ni kao teritorijalna jedinica (za razliku od statusa u SFRJ). Na primeru kralja Aleksandra II Karadjordjevica se vidi problem Srbije kao drzave i Srba kao naroda. Niko Kradjordjevicima ne stavlja na teret "ukidanje" Srbije! Kod nas vlada misljenje da je Srbija zbog kontinuiteta dinastije istovetna sa Jugoslavijom i obrnuto. Medjutim, Srbija kao teritorijana celina je ukinuta stvaranjem Kraljevine SHS odn. Jugoslavije i pocepana na oblasti, pa potom na banovine. Srbija se time (opet) preselila u doemn apstraktnih velicina (Srbija kao ideja; "kolevka" Srba; "gde su Srbi, tu je i Srbija"). Medjutim, drzave po zapadnoevropskom shvatanju (koje preovladjuje) su uglavnom teritorije i njihov kontinuitet ne zavisi direktno od dinastija (najbolji primer Ujedinjeno Kraljevstvo V. Britanija, gde je Skotska i dalje posebna drzava). Srbi su mislili da transformacijom Srbije u Jugoslaviju mogu dobiti sanjanu drzavu, ali su pri tom izgubili i svoju. Zato na danasnjoj Srbiji, republici, mozemo da zahvalimo mrskim komunistima.
Vesti kultura i zabava
-
-
Predsednik Srbije Boris Tadić pokrovitelj 40. Festa
BEOGRAD– Predsednik Srbije Boris Tadić biće...
-
Vitni Hjuston umrla od lekova i alkohola
LOS ANĐELES – Američka pevačica Vitni Hjuston...