Kosovka Devojka | 06/04/2009 08:32

Nasa deca treba da veruju da je istorijska istina ono sto pisu istoricari.Sudeci po ovome ovdje,istorija je onakva kakvom je prikazu odredjeni naucnici,istoricari u odredjenom sistemu i u interesu trenutne vladajuce elite.Antizapadni,prozapadni,i sta sve necu nauciti po stare dane,pa zar istoriju ne pisu digadjaji i cinjenice,zar se istorija ukraja po zeljama i porudzbini.Sto se demokratije tice,pa Srbija je i u 13 veku bila slobodarska i demokratska zemlja dok mnoge zapadne zemlje jos nisu bile ni formirane kao drzave naroda.Pisati istoriju o jednoj drzavi,jednom narodu,a ne krenuti od pocetka je suludo,iskrivljeno u najmanju ruku krivotvorenje istine i prekrajanje istorije.Mislim da je pisanje nase istorije potebno prepustiti nasim istoricarima,mada i medju njima ima onih koji ne istrazuju cinjenice,vec uzimaju podatke od stranih ili drugih izvora.Istorija je mac sa dve ostrice,i nikad nece u potpunosti zadovoljiti istini.

Kosovka Devojka | 06/04/2009 08:39

O Karadjordjevicima najbolje svedoce oni koji su ziveli u tom vremenu,solunci,narod koji je podneo najvecu zrtvu da bi danas bio prozivan kao najgenocidniji i najgori.Moj deda licno je bio razocaran odlukom Aleksandra Karadjordjevica,da stvara SHS,odnosno Jugoslaviju,uvek je govorio da ce to nepopravljivu stetu doneti Srbskom narodu,sto se na zalost i obistinilo.Ima puno istine u tvrdnji da Srbi dobijaju u ratu a gube u miru.Citajuci istorijske knjige,dobijem utisak da se svet vrti oko jedne tacke,kao kuce koje je privezano na deset metara dugom lancu,i stalno skace hoda vrti se a uvek se vraca na polaznu tacku.Istorija je istinita i lazna,razapeta izmedju stvarnosti i zelja,postala predmet rasprava istrazivanja,i nesvesnog prekrajanja cinjenica po sopstvenim zeljama istoricara.

Dragan  | 07/04/2009 12:27

Zundhausen je vesto zaobisao Srbiju u Jugoslaviji, jer je to veoma skakljivo pitanje, ali sa druge strane Srbija izmedju svetskih ratova nije postojala ni kao teritorijalna jedinica (za razliku od statusa u SFRJ). Na primeru kralja Aleksandra II Karadjordjevica se vidi problem Srbije kao drzave i Srba kao naroda. Niko Kradjordjevicima ne stavlja na teret "ukidanje" Srbije! Kod nas vlada misljenje da je Srbija zbog kontinuiteta dinastije istovetna sa Jugoslavijom i obrnuto. Medjutim, Srbija kao teritorijana celina je ukinuta stvaranjem Kraljevine SHS odn. Jugoslavije i pocepana na oblasti, pa potom na banovine. Srbija se time (opet) preselila u doemn apstraktnih velicina (Srbija kao ideja; "kolevka" Srba; "gde su Srbi, tu je i Srbija"). Medjutim, drzave po zapadnoevropskom shvatanju (koje preovladjuje) su uglavnom teritorije i njihov kontinuitet ne zavisi direktno od dinastija (najbolji primer Ujedinjeno Kraljevstvo V. Britanija, gde je Skotska i dalje posebna drzava). Srbi su mislili da transformacijom Srbije u Jugoslaviju mogu dobiti sanjanu drzavu, ali su pri tom izgubili i svoju. Zato na danasnjoj Srbiji, republici, mozemo da zahvalimo mrskim komunistima.