Суботица – На недавно завршеном Међународном фестивалу независног филма и видеа у Њујорку филм „33. дан” младог Суботичанина Андреја Боке освојио је прву награду за кратки филм у жанру комедије. Ово је трећи филм Андреја Боке (24), студента четврте године међународног маркетинга на Мегатренд универзитету, који је пре четири године случајно ушао у свет кинематографије.

– Позајмио сам камеру и снимио петнаестоминутни филм „Ланац” као забаву за себе и друштво и био сам затечен позитивном реакцијом. Филм је приказиван на локалним телевизијама, кружио је међу младима, преснимаван на Интернету – каже за „Политику” Бока.

Уследио је његов кратки филм „Тајна Самодора”, пародија на америчке трилере, да би након тога Бока почео да размишља о дугометражном филму који ће слати на фестивале.

– Сви су ми говорили да је то немогуће урадити, али нисам одустајао. Урадио сам сценарио уз помоћ Ведрана Жилића и Саше Попадића, пронашао глумце, а то су Јасминка Хоџић из Народног позоришта у Нишу, затим моји пријатељи Михајло Стајић и Невена Милинко, и глумци суботичког Народног позоришта Весна Кљајић Ристовић и Владимир Грбић. Музику су урадили Мирјана Владисављев и Иван Марјански. Сви су они радили волонтерски, а укупан буџет за филм од 60 минута био нам је хиљаду евра – прича Бока.

Ипак са овом, за настанак филма готово занемарљивом, сумом млади редитељ успео је да направи духовиту причу о породици – 33. дана од смрти оца породице. Потка сценарија је у веровању да душа покојника након смрти лута 40 дана земљом. Супруга и мајка уверена је да су чудне ствари у њеном животу последица управо тога што је покојни муж 33. дана од упокојења прогања, што њен иначе конзервативан и доминантан став према ћерки Радмили и сину Живици развија до парадокса. У ситуацијама које нису само нама препознатљиве и духовите, уживали су гледаоци на неколико фестивала где је прихваћен Бокин филм.

– Мислим да је најбоље био прихваћен у Лублину, у Пољској на Фестивалу дугометражних филмова, где је по гласовима публике изабран међу три најбоља. Мене је зачудило да је након пројекције више од половине гледалишта остало сат времена у разговору са нама, постављајући нам најразличитија питања. Уживао сам и у Њујорку слушајући смех током пројекције јер сам радост и добру атмосферу током снимања, очигледно успео да сачувам и пренесем и на гледаоце – преноси своје утиске Бока.

Иако планира да заврши студије маркетинга, каже да је његов живот кренуо у другом правцу, и тренутно је потпуно окупиран тражењем локација за свој нови филм, десетоминутну бајку за коју је написао сценарио.

– У њој нема глумаца, само постоји наратор, а пошто сам одлучио да га снимим на енглеском, имам прелиминарни договор са Британским глумцем Петером Сандиром. Радни назив бајке је „Пад Валвиндора” – објашњава Бока.

Након успеха „33. дана” сматра да сада све мора бити урађено много боље, па претходни буџет од хиљаду евра више није довољан. – То што је мој филм освојио награду и имао успеха можда би, у другачијем тренутку, имало утицаја на спонзоре, али због кризе сада је веома тешко обезбедити новац – закључује млади редитељ.