У потрази за чувеном сликом монументалних димензија Паје Јовановића „FurorTeutonicus” или „Битка у Теутобуршкој шуми”(из 1899), „Политика” је у септембру прошле године дошла до незваничних сазнања да се ова историјска композиција можда налази у Националном музеју лепих уметности Сантијаго де Чиле у Чилеу (MuseoNationaldeBellasArtes). Ова слика је, према Јовановићевим мемоарима, на необјашњив начин нестала пред Други светски рат и, по свим претпоставкама, откупила ју је држава Чиле око 1910. године.

Кустос Народног музеја у Београду, историчар уметности Петар Петровић упутио је прошле године надлежнима у Националном музеју Сантијаго де Чиле писмо са молбом да потврде да ли се слика „FurorTeutonicus” налази у тамошњим збиркама.

Уместо одговора на ову молбу, из чилеанског музеја средином јануара стигла је информација да се у њиховом музеју налази само једно дело Паје Јовановића – „Портрет даме” (госпођа Мирка), димензија 200х100 цм, сигнирано P. Joanowitch, без године настанка.

– Према подацима које смо љубазношћу кустоскиње музеја добили, портрет је доспео у музеј откупом чилеанске владе од делегације Аустрије са интернационалне изложбе 1910. године у Чилеу. Пре тога портрет је имао више него запажен успех где год је био изложен. У Јовановићевом попису дела, портрет MmeMierke се наводи као његов највише пута награђивани портрет – каже Петар Петровић.

О овом делу Паја Јовановић је забележио:

„Велики успех портрета Mme Mierkeносећа не само вел. златну Staatsmedaille Wien, Medaille ď Or – Salon Paris већ и златну медаљу Gr. Kunst Ausstellung Berlin – почасно место у Roуal Academie London, Carnegie Institute Pittsbourgh U.S.A. и интернационалне Уметничке изложбе у San Jago da Chile где се слика, купљена од државе и налази – све то ме побудило да се сасвим посветим портретној вештини”.

– Управо ови наводи самог сликара дају објашњење зашто се даровити Јовановић, у време када је као прослављени сликар жанрова и историјских композиција достигао зенит славе и успеха крајем 19. и почетком20.века, у потпуности окренуо портретској вештини од које је имао не само признања и добре критике, него и знатну материјалну добит. Уосталом, то је при повратку из Америке 1903. и потврдио, када је у разговору са Миланом Савићем рекао да „(...) За два портрета може тамо добити толики хонорар, колики добија за цео иконостас новосадске Саборне цркве”. Разлог што је управо овај портрет откупљен за музеј садржан је, између осталог, и у чињеници да је чилеанска влада откупљивала награђивана дела са међународних изложби у Европи и Америци због установљења новог Националног уметничког музеја који је свечано отворен 1910. године и који управо ове године слави стогодишњицу свог постојања – каже Петровић и додаје да портрет госпође Мирке заиста спада у Јовановићева најбоља портретска остварења.

– Овај портрет стоји раме уз раме са Јовановићевим „Михаилом Пупином” и „Џејмсом Симингтоном” из београдског Народног музеја, „Портретом Бечлијке” из Галерије Белведере у Бечу, „Студије за женски портрет” из минхенске Нове Пинакотеке или „Портретом Еми Штраус” и „Хедвиг Франчило-Кауфман”. Префињен, елегантан и мајсторски насликан портрет представља отмену даму Мирку о којој не знамо много, осим да је припадала високом друштву у којем је наш Паја Јовановић изградио име веома траженог и признатог сликара портретисте – закључује Петровић.

Будући да се у писму које је стигло на адресу Народног музеја у Београду из чилеанског музеја уопште не спомиње слика „FurorTeutonicus”, потрагу ћемо наставити. Подсетимо, у Музеју града Београда налази се хелиогравура, резбарена репродукција потпуно верна оригиналу „Furor Teutonicus” (мада знатно мањих димензија) добијена на чување 1952. године са укупном оставштином дела Паје Јовановића која данас чине његов музеј у Улици краља Милана у Београду.

У Народном музеју постоји скица у уљу за слику „Furor Teutonicus” коју је Паја Јовановић својевремено поклонио Браниславу Нушићу и на њој је посвета: „Успомена од Паје”. Народни музеј откупио је ову скицу малог формата од Нушићеве породице. Постоји још једна скица ове слике која је била у приватном власништву па је пре две године препродата другом. Идентитете нико не жели да открива. Репродукција слике Furor Teutonicus понуђена је и на интернет продаји репродукованих дела, при чему је њен назив на шпанском језику и она је названа „Битка Германа и Римљана”.