„Политикину” награду за ликовну уметност (основану као Награда из Фонда „Владислав Рибникар”)добио је за 2011. годину уметник Никола Џафо (Нови Сад, 1950) за изложбу „Лепус ин фабула” (lepus–зец, латински) у Музеју савремене уметности Војводине, у фебруару прошле године. Никола Џафо је 69. добитник „Политикине” награде, а одлуку је донео жири у саставу Љиљана Ћинкул, историчарка уметности и ликовни критичар нашег листа, Саша Јањић, историчар уметности, и Марија Ђорђевић, уредница Културне рубрике „Политике”.

Награђена изложба објединила је многобројне сегменте Џафовог вишедеценијског рада, мада је уметник избегавао да је назове ретроспективом. Тим поводом објављена је и монографија „Џафо”.

Изложба, чији је кустос био Живко Грозданић, компонована је од неколико елемената: Зечје опере (драма с музиком), изведене на отварању, и инсталације зечева, које се могу покренути као да скачу уз пратеће фотографије с истом тематиком.Изложба је одржана у години зеца, а ова животиња је стални мотив и живи актер у Џафовом стваралаштву од 1994. године.

Никола Џафо је културној јавности познат пре свега по својим уметничким акцијама које је доследно спроводио од 90-их година прошлог века до данас. Дипломирао је сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду 1978, магистрирао 1981. године. Од 1990. пасивизира бављење сликарством и максимално се активира у борби за друштвене вредности. Идејни је творац и покретач групе „Лед арт” (1993), суоснивач је Центра за културну деконтаминацију у Београду (1995) и Мултимедијалног центра „Лед арт” у Новом Саду (2000). Исте године покреће Арт клинику, с утопијском идејом да уметност може да мења и лечи свет.

Јавности је познат и по протесту који је упутио када је за Бијенале у Венецији (2009) изабран пројекат Зорана Тодоровића с ћебадима од косе, оптужујући Тодоровића за плагијат с обзиром да се феноменом косе и шишања, то јест њиховим етичким, естетичким, културним и политичким конотацијама, Џафо бави још од перформанса под називом „Ко wас шиша” изведеног у Павиљону Вељковић (1995) .

Никола Џафо о себи каже:

– Када сам седамдесетих почињао да сликам, веровао сам да ће моје сликарство бити виђено и освојити свет. Покушавао сам да уђем у траг тајни, увек близу заблуде, а сваки потез био је контемплација о животу, расположење, лудило, лаж или истина. Дошле су деведесете и донеле зло. У тим годинама за мене је било аморално затворити се у атеље, мудровати о потезима, боји, сликарској форми, искључити се из дневних токова. Оставио сам кистове и основао групу Лед арт. Етику смо ставили изнад естетике.

Недавно сам поново почео да сликам. Не знам да објасним зашто. Можда зато што одувек верујем у утопију да уметност може да промени свет.

Изложба слика Николе Џафа је тренутно у току у београдској галерији „Нова” на Андрићевом венцу у Београду.

Свечано уручење „Политикине” награде је заказано за 25. јануар на Дан Политике.

...........

На вест о награди: Нисам очекивао

Изненађен сам, заиста нисам очекивао. Изненађење увек иде пре радовања, или оног супротног осећања. Видео сам да сам ушао у избор с још четири уметника, али међу њима је било и доста професора, па се зато нисам много надао, рекао је Никола Џафо.