Нови Сад – Бојим се политике у широком смислу, јер је направила многе недаће, не само на овим просторима, већ и у целом свету. Видите које све проблеме имамо. Дошли смо до економског колапса. Сви смо збуњени, а они још више. Не знају из тог хаоса да нас изваде. Ко зна до када ће трајати и на шта ће све то испасти, само зато што нису предвиђали на време шта и како ће се дешавати.

Ово је за „Политику” јуче изјавио ромски редитељ Рахим Бурхан, уметник кога смо затеклу смо у Новом Саду, где борави ових дана као гост 55. Стеријиног позорја. Бурхан је познат као покретач првог ромског театра у Европи „Пралипе”, давне 1970. године, у Скопљу. Захваљујући његовом редитељском дару, овај ансамбл врло брзо постиже запажене успехе. Театар „Пралипе” се 1991. године сели у Немачку, одакле креће на велику турнеју кроз 23 земље, а за кратко време одликован је реномираним признањима: наградом Савеза немачких критичара 1992. године, Лоркином наградом у Гранади, 1998. године... Ове награде, као и политичко убеђење, подстакли су Бурхана да комаде изводи на ромском језику, са циљем да се очувају језик и култура Рома. Ипак, како тврди редитељ, својим представама не обраћа се само Ромима, већ свим љубитељима позоришта.

– Дошао сам са великом радошћу, после 20 година, на Стеријино позорје и баш ми је лепо. Протеклих дана боравио сам у Националном театру у Темишвару где сам радио Шекспиров комад „Ромео и Јулија”, па сам баш пожелео да свратим у Нови Сад, да видим шта овогодишња селекција Позорја нуди. Дуго нисам био овде и осећам велику носталгију. Пожелео сам да видим своје колеге, радујем се сусрету са свима њима. Уједно да гледам и представе. Наравно да пратим позоришна дешавања у Немачкој, али ово је нешто што је ближе мени. Носталгија је непрестано присутна, када вас године прегазе, онда су ти осећаји још јачи. Отишао сам 90-их година прошлог века у Немачку. Они су ме тамо позвали да негујем своју естетику, наравно и да је надградим. После 15 година престали смо са радом, каже Бурхан и додаје:

– И немачки театар је са падом Берлинског зида доживео промене. Дошло је и до смене генерација. Сада је поново у експанзији, дошли су млади људи који имају своје разлоге да се баве театром. У једном периоду чинило ми се да се известан број редитеља искључиво бавио позориштем због егзистенције, а не због неке дубоке унутрашње потребе. Сада су дошли поново млади људи који се баве театром, као својом истинском потребом.

Рахим Бурхан је протеклих дана са великом пажњом пратио сценска дешавања на 55. Позорју. Допале су му се многе представе. Присетио се и како је то било пре 20 година када је са посебним жаром долазио на престижни позоришни скуп у Нови Сад.

– Разлика у односу на претходни период постоји. Можда сам мало више носталгичан, али ми се чини да је раније био бриткији, ангажованији, оштрији театар, са пуно фантазије. Ипак, бојим се да у томе не погрешим јер је то, можда, проистекло из тог мог носталгичног осећаја. Допало ми се како је Андраш Урбан поставио комад „Бановић Страхиња”, или Кокан Младеновић који је тако вешто, маштовито, мајсторски изрежирао, рецимо, „Поморанџину кору” Маје Пелевић, са сјајним ансамблом Новосадског позоришта. Тако сам се слатко насмејао, и на крају сам осетио као да у устима имам пелин, каже Бурхан.

Када је реч о позоришној уметности уопште, Рахим Бурхан наглашава да она свуда у свету говори универзалним сценским језиком.

– Надоградња зависи од менталитета, сензибилитета. Театар је свуда сличан. У једном делу се јавља известан принцип, у другом делу света влада друга естетика, типична за ту говорну културу. Глумци су свуда дисциплиновани, вешти у свом занату: плешу, певају, глуме… Сада је присутна млада генерација глумаца који све то раде. Ми овде, имамо своју врсту театра која зрачи емоцијама. Она је специфична за ово подручје, и треба је неговати. Та богата емоција и јака дисциплина је изузетно добар спој и треба истрајати на томе, каже Рахим Бурхан.

---------------------------------------------

„Загребачки пентаграм” за крај

Стеријино позорје биће завршено вечерас традиционалном доделом награда најуспешнијим ансамблима и уметницима. У част награђених у програму „Друго ви” биће изведена представа „Загребачки пентаграм”, настала према текстовима пет хрватских аутора: Дамира Каракаша („Скоро никад не закључавамо”), Нине Митровић („Јавиер”), Игора Рајкија („Пљачка”), Филипа Шоваговића („Зона снова”), и Ивана Видића („Зоо”). По поруџбини редитеља Паола Мађелија представу „Загребачки пентаграм”, која на комичан начин приказује проблеме маргиналног живота у граду: немаштину, несрећне љубави, породичне проблеме, прошлост, будућност, имагинацију и сурову стварност, извешће Загребачко казалиште младих.

Борка Требјешанин