Након пуних дванаест година коначно су настављени радови на једном од најзначајнијих средњовековних манастирских утврђења у нашој земљи, манастиру Сопоћани, задужбини Стефана Уроша I из 13. века, подигнутом недалеко од извора реке Рашке.

Како сазнајемо из Републичког завода за заштиту споменика културе, у току су археолошка истраживања дела манастирског оградног зида на источној страни који је једини до данас остао неистражен. Након ових истраживања, уследиће радови на његовој обнови, и они би требало да буду завршени до краја јесени.

– Порта манастира Сопоћани, након археолошких и конзерваторских радова извршених у другој половини 20. века, остала је отворена и неистражена према истоку, што највероватније није случајност, те ће археолошка ископавања дати битне одговоре за завршетак обнове бедема са ове стране – каже за наш лист Невена Дебљовић-Ристић, архитекта-конзерватор, руководилац радова у Сопоћанима и виши стручни сарадник у Републичком заводу.

Разлози за успостављање поновне бриге о овом изузетном уметничком, архитектонском и духовном седишту су бројни.

Да подсетимо, реч је о споменику од изузетног културног и националног значаја, који се од 1979. године налази и на листи Светске културне баштине Унеска. Како би истраживања и радови били прописно обављени, Министарство културе је ове године, према речима наше саговорнице, издвојило потребна средства предвиђена програмом и пројектима Републичког завода.

Финансирани радови односе се превасходно на археолошка ископавања и обнову манастирског бедема на источној страни, којима ће коначно бити затворена и уобличена манастирска порта, што знaчи да ће после више векова, коначно бити изнова успостављена граница између општег и посвећеног простора. Такође ће бити испуњена функција оградног, а у прошлим временима често и одбрамбеног зида.

Сазнали смо и да ће темељни радови на рестаурацији живописа цркве почети наредне године, као и да се у тиму задуженом за радове, поред Невене Дебљовић-Ристић, налазе и археолог Марина Бунарџић, која руководи археолошким ископавањима, и историчар уметности Сања Кесић-Ристић.

– Осим археолошких ископавања трасе зида, која су у току и која ће дати важне податке за даљу обнову овог дела бедема, у наредним годинама предвиђају се и радови на обнови мермерне пластике са бифора на цркви Свете Тројице, а потом и радови на делимичној рестаурацији, обнови и враћању првобитне мермерне олтарске преграде, као и рестаурацији саркофага краља Уроша, краљице Ане и епископа Јоаникија. Очекује се и почетак радова на обнови манастирских грађевина, при чему ће манастирска трпезарија као једна од најзначајнијих бити прва у низу – наглашава Невена Дебљовић-Ристић.

Подсетимо, систематска археолошка ископавања манастира Сопоћани почела су 1973. и настављена су са краћим прекидима до 1986. године. Том приликом су истражене спољна и унутрашња припрата цркве, гробнице краља Уроша и његове мајке краљице Ане, а у манастирском комплексу су откривени и конзервирани остаци обимног зида, трпезарије, кухиње, остава, келија, куле и два улаза у манастир, са сложеним слојевима који говоре о вековном трајању. Касније су изведени опсежни конзерваторско-рестаураторски радови како на комплексу здања тако и на цркви Свете Тројице. Радовима је руководила архитекта Оливера Кандић и они су трајали до 1997. године.

Може се рећи да су тада спроведени последњи озбиљнији радови у Сопоћанима. У годинама које ће уследити, континуирано финансирање радова у Сопоћанима било је обустављено.

Ипак, тврди наша саговорница, тренутна ситуација у самом манастиру је битно промењена.

– Успостављањем добрих односа екипе Завода са братством манастира и игуманом, оцем Теоктистом, будући радови на овој манастирској целини даће важне помаке у очувању, заштити и презентацији наслеђа које се налази на Унесковој листи светске баштине, уз поштовање критеријума које оваква номинација захтева, а даће и одговоре на функционалне и литургијске захтеве које изискује посебан начин живота унутар манастира – закључује Невена Дебљовић-Ристић.