Откуп уметничких дела по конкурсу, са ретроспективних, самосталних, групних, ауторских изложби, на иницијативу наследника преминулих аутора али и по захтевима музеја, које је Београд покренуо 2003. године, прекинут је прошле године, због кризе и недостатка средстава. Али се на срећу ова акција Скупштине града, после једногодишње паузе, ипак наставља и враћа на сцену ове године, а откуп ће се обавити без конкурса до краја 2010, и то на основу захтева Народног музеја, МСУ, Музеја града Београда и Позоришног музеја. Александар Пековић, заменик градског секретара за културу, о овогодишњем откупу уметничких дела, за „Политику” је рекао:

– У односу на претходне године, средства за откуп су знатно мања, реч је о суми од пет милиона динара. Договор је да се ова сума утроши у 2010. за откуп савремене продукције за попуњавање збирки музеја. Музеји и институције културе ће нам доставити своје захтеве и тада ће комисија у односу према буџету који је издвојен за откуп направити избор. Све те активности биће обављене до краја септембра, без расписивања конкурса, већ само по захтеву музеја. Чланови комисије који ће одлучивати о откупу су: Чедомир Васић, Славимир Стојановић, Маја Ћирић, Дамјан Ђаков и Славољуб Ристић.

Иначе, некада је, по речима Анђелке Бојовић, сликарке педагога и председнице градске комисије за откуп (од 2003. до 2005), све до деведесетих година, постојала републичка и градска комисија, састављена од уметника и историчара уметности, за откуп уметничких дела која је будно пратила велике ретроспективне, али и значајне самосталне и групне изложбе и тако показивала бригу за уметнике и републичке и градске институције. Бојовићева потом додаје:

– После тог периода, кустоси музеја почели су да бирају по свом нахођењу оно што они сматрају да је права уметност. Међутим, од 2003. вратио се при Граду систем конкурса, који је веома демократски, тада конкурише око 300 до 400 уметника, а откупи се до стотинак дела. Обично су се пријављивали уметници широког дијапазона, у генерацијском, тематском и стилском смислу. Конкурс је добро решење, јер без конкурса опет имате само укус историчара и кустоса који би желели да имају слику одређеног аутора у музеју.

Не знам зашто град прошле године није расписао конкурс, јер су та средства наша и она треба да се на ползу ове средине користе, да се откупљују добра дела, а да уметници имају неку сатисфакцију. На жалост, ми више немамо републички откуп, а требало би га обновити у неком виду. Сада то ради само Београд, који је са два милиона становника трећина Србије, то је велика регија и градски буџет је увек био добар, јер има пуно пореских обвезника.

О томе како се музеји укључују у откуп, Татјана Цвјетићанин, директорка Народног музеја и по функцији председница комисије за откуп у овој институцији, каже:

– Ми имамо дезидерате, тачније списак дела којима бисмо желели да употпунимо наше збирке. Имамо много сектора и археологију и средњи век, графике и цртеже итд., а долазимо до експоната тако што нам их људи нуде за поклон или откуп.

Наша комисија размотри све те понуде, а потом се траже средства од Министарства културе и града Београда.

Најмање могућности имамо да прибавимо дела стране уметности. Оно што смо најскорије набавили, уз помоћ Министарства културе, јесу копије фресака и божанствена фибула, као археолошки експонат, откупљена од приватног лица. Пре неколико година имали смо свој фонд који је служио за такве ситуације, а сада се углавном обраћамо Министарству културе.

У Музеју савремене уметности такође постоји комисија за откуп уметничких дела, у саставу Дејан Сретеновић, Уна Поповић и Зоран Ерић, која о процедури наводи следеће:

– Дајемо предлоге о откупу који се дискутују на стручном већу, а потом добијамо одговор од Министарства културе каква ће бити буџетска пројекција. У неком ребалансу за ову годину, тај буџет за откуп више немамо. Прошле године су од нашег буџета откупљена два рада и то су била дела Јо Клека, авангардног уметника и сликара Бранка Поповићa. Ове године, будући да немамо средства за откуп, дали смо своје предлоге Граду. Да ли је боље откупљивати путем конкурса или предлога музеја? Нама као институцији је боље да ми правимо предлоге него да се откупи сто радова од којих ће деведесет да заврши у неким канцеларијама или ко зна где. Уметницима више одговара конкурс да би у једном тренутку свако дошао на ред да му се дело откупи, али то личи на социјални програм. То се ипак може регулисати на другачији начин, кроз бригу о уметницима, њихов статус у друштву што је природније, а не кроз једнократни откуп.

Б. Лијескић