Ниш – На археолошком локалитету Бубањ код Ниша, на коме су ове године настављена истраживања, јуче је откривен култни дводелни објекат, а откопано је и на десетине разног посуђа. Руководилац истраживања проф. др Милорад Стојић рекао је новинарима да је објекат са посуђем пронађен када се зашло у слој који припада најстаријем бакарном добу или периоду од 4.500. године пре наше ере до 3.700. године пре Христа. Објекат је пронађен одмах испод слоја који је припадао културној целини „Болераз”.

– У првом делу објекта пронашли смо на десетине целих посуда, међу којима су најзанимљивији пехари и зделе. Посуђе је лепо обликовано и богато украшено. У другом делу објекта пронађена је вилица, за коју се претпоставља да је вилица свиње, окружена минијатурним посудама и великим зделама, жрвњевима и поклопцима. На том месту откривен је и један дугачак кремени нож, рекао је Стојић.

Према његовој оцени, реч је о изузетно важном открићу и атрактивној грађи. Колико знам, овако велика културна целина још увек није откривена, напоменуо је Стојић.

Бубањско-хумска културна група са локалитетима Бубањ и Велика хумска чука у близини Ниша спадају у најважније европске локалитете за разумевање праисторије. Бубањ је локалитет од стотинак квадратних метара, преосталих од целине која је уништена изградњом заобилазнице аутопута око Ниша осамдесетих година прошлог века. Локалитет је у научну литературу ушао захваљујући резултатима истраживања академика Милутина Гарашанина средином 20. века који их је европској јавности представио на Трећем међународном конгресу у Цириху. Најстaрији културни слој на бубањском локалитету припада старчевачкој култури и потиче из шестог миленијума пре наше ере, а на њему се разазнаје живот 17 културних заједница из прошлости.

Истраживања ће ове године после више деценија бити настављена и на Великој хумској чуки отварањем две сонде. Овај локалитет, на коме преовладава гвоздено доба, истраживали су Миодраг Грбић и Милутин Гарашанин средином прошлог века. Како је у целини очуван, погодан је због својих геоморфолошких и културноисторијских карактеристика и за претварање у археолошки парк, сматрају стручњаци.