У Народном позоришту у Београду, на сцени „Раша Плаовић”, представљена је књига Сава Владиславића „Тајна информација о снази и стању кинеске државе”, у издању Радио-телевизије Србије. О изузетно драгоценој књизи, коју је превео и приредио Владимир Давидовић, говорили су Никола Мирков, Славенко Терзић, Радослав Пушић и Владимир Давидовић.

Захваљујући Радио-телевизији Србије, најважнији литерарни рад грофа Саве Владиславића Рагузинског, једног од најзначајнијих Срба свога времена, доступан је и на његовом матерњем језику, 280 година од настанка. Реч је о „Тајној информацији о снази и стању кинеске државе”, намењеној цару – Петру Великом, односно царици – Катарини Великој и малом броју највиших државних великодостојника посвећених у тајне дипломатије ондашње Русије. Ово капитално дело, које за нашу културу представља исто што и „Милион” Марка Пола за италијанску, објављено је као седма књига едиције „Rara”, у којој се публикују старе и ретке књиге.

Наши историчари делом Саве Владиславића бавили су се захваљујући Јовану Дучићу и његовој монографској студији (објављеној 1942. године у Питсбургу) о овом Херцеговцу (рођен 27. јануара 1668. године у Јасенику код Гацког – умро је 17. 6. 1738. године и сахрањен у Благовештенској цркви лавре Александра Невског у Петрограду). Дучић је навео неколико Владиславићевих радова, писама и превода, од којих је свакако најзначајнији превод „Краљевства Словена” Мавра Орбина из 1601. године, који је на руском језику објавио 1722. године. Намењен цару Петру Великом ради информисања о историји српског народа, овај превод је био прилагођен том циљу, па су зато нека поглавља спојена или скраћена, а нека и сасвим изостављена. Дучић не цитира ни Владиславићев „Тајни опис Црног мора” из 1704. године, а ни ову „Информацију”, јер ти радови нису били шире познати.

У нашој историји књижевности, али и општој историји 18. века, нема других обимнијих и свеобухватнијих истраживања о једном од најзначајнијих Срба свога времена, а ни она постојећа, спорадична и фрагментарна, нису пружиле путоказе ка његовом главном литерарном делу.

После вишегодишњег трагања, Владимир Давидовић је добио копију ове Владиславићеве „Информације”, објављене у часопису „Руски весник”, у два наставка (1842). Проблем превода са староруског језика успешно је превазиђен ревизијом који је обавила Тања Раковић, врсни преводилац за руски језик, а све нејасноће у вези са превођењем кинеских и монголских личних имена, топонима и мање познатих речи, којих у овом тексту има доста, отклонио је проф. др Радослав Пушић, шеф катедре за кинески језик Филолошког факултета Универзитета у Београду.

З. Р.