Drama „Malecki”, mladog izraelskog autora Liora Zalmansona, u prevodu i režiji Sanje Baum, biće izvedena sutra u beogradskoj Modernoj garaži (Majke Jevrosime 30). Događaj je specifičan po tome što će Bratislav Petković, vlasnik Muzeja automobila, posetioce najpre provesti kroz muzej (koji se nalazi na istoj adresi), ispričati anegdote i „ličnu priču” svakog oldtajmera, a posle osveženja (kuća časti), publika će odgledati predstavu u donjem nivou, gde je mala adaptirana scena Moderna garaža.

– Mislim da je za Beograd takav provod nešto novo i bilo bi lepo da ideja zaživi, jer je drugačija od pasivnog konzumiranja predstava – kaže rediteljka Sanja Baum.

U ovom komadu, kroz priču svoje bake, unuk saznaje tamnu prošlost svoje porodice. Predstava dotiče pitanja prava na izbor i toga koliko lični izbor utiče na tuđu sudbinu. Uloge tumače Cvijeta Mesić i Nikola Jovanović, kostimograf je Mirjana Ostojić, scenografi Jovana Jokić i Nina Miletić, asistentkinja režije Jelena Ćuruvija.

Sanja Baum, koja je diplomirala režiju u klasi Huga Klajna, godinama radila u Radio Beogradu (jedan je od osnivača poznate emisije „Kod dva bela goluba”), a već 20 godina živi u Izraelu, prenosi nam utiske i o kulturnom životu ove zemlje.

– Teme tamošnjih umetnika, pisaca i reditelja prelivaju se iz života u umetnost i dalje se dotiču političkih pitanja – i to najviše koegzistencije Izraelaca i Arapa u zajedničkoj državi. Dobar primer filmova sa tom tematikom su „Orkestar u gostima” Erana Korlina, „Na kraj sveta pa levo” Avija Nešera, „Sirijska nevesta” Erana Riklisa.

– Amos Oz, jedan od najboljih svetskih pisaca, iznova se bavi ovim temama i ako bude pravde jednom će dobiti Nobelovu nagradu. Mladi pripovedač Etgar Keret takođe odlično piše, a tu je i Abraham Jehošua, kao i već proslavljeni David Grosman. Od dirigenata vrlo je uspešan i zanimljiv Danijel Oren čiji je otac Arapin, a majka Jevrejka, a podsetiću i na poznatog glumca Džulijana Omera, takođe iz mešovitog braka, koji je prošle godine ubijen, a istraga još nije dala nikakve rezultate, kaže rediteljka.

Ona naglašava da u Izraelu postoje mešovite izraelsko-arapske političke partije i da su Arapi ravnopravni članovi tamošnjeg parlamenta budući da je razumnim ljudima jasno da je opstanak moguć samo u mirnoj zajednici.

– I kada odete kod lekara, ne znate da li će da vas pregleda arapski ili jevrejski doktor, kao što ne pitate za nacionalnost advokata, već idete kod onog za kojeg ste čuli da je bolji – kaže Sanja Baum.

Kao čovek sa dve domovine, ona ima želju da dva naroda približi bar putem predstava, tekstova, reportaža i kontakata.

– Možemo da krenimo od turizma. Izraelci sa malom decom, zaljubljenici u prirodu, bili bi oduševljeni našim seoskim turizmom. Oni sada otkrivaju ovo područje – dolaze u Sloveniju, na Jadran, u Crnu Goru. Reklama treba da je dovoljno agresivna i osmišljena sa posetom nekoliko dobro objašnjenih punktova – predlaže naša sagovornica.

U Izreal, pak, objašnjava, ljudi još uvek idu mahom zbog religioznih razloga. U avionu najčešće sreće samo sveštena lica, a ova država je, kako smatra, za studente, mlade intelektualce, za ljude koje zanima istorija i prošlost – „obećana zemlja”.

– Od arheoloških nalazišta, kabalističkog centra u Safedu gde je grad podeljen na stari deo i moderni, umetnički sa raznim ateljeima, preko otomanskih tvrđava do preneolitskih pećina. Tu je i Galilejsko jezero, pa grad Ako sa avangardnim pozorišnim festivalom, Kuća vrata sa katakombama u stenama. U zajedničkom interesu, sa dobrim planom, možemo mnogo toga da uradimo – uverena je Sanja Baum.