Meni

Kultura

Priča o usamljenom muškarcu

„Treba pucati na gol čak i širom zatvorenih očiju. Ako pogodite stativu, bar ćete znati da ste bili hrabri da probate, kaže rediteljka Sanja Beštić

Sanja Beštić Foto Nemanja Novaković

Posle njujorške premijere komada „Sve o ženama”, hrvatski pisac Miro Gavran je svoj najnoviji dramski tekst „Lutka”, napisan krajem 2011. godine, poslao srpskoj rediteljki Sanji Beštić koja poslednjih godina živi i radi u Njujorku. Tako će drama „Lutka” imati svoju premijeru u Njujorku tokom juna, a početkom jeseni i u Kanadi. Obe u režiji Sanje Beštić. Reč je o dva različita koncepta, dve podele, ali istoj temi. Za najnoviji komad Mira Gavrana, saznajemo, vlada veliko interesovanje i već se prevodi na šest različitih jezika.

Duo drama „Lutka”, priča o muškarcu od 39 godina koga je posle šestogodišnje veze ostavila devojka, jer nije bio spreman ni za brak ni za dete koje je ona želela. Ostavši sam, on teško podnosi svoju samoću i posle nekoliko meseci počinje da živi sa ženom-lutkom, odnosno sa najmodernijim androidom koji je izmuljan i programiran da usliši sve muške želje i da ga usreći.

–Usamljeni muškarac prolazi kroz dramatične i komične situacije, kako bi shvatio svoje strahove i razloge zbog kojih je izgubio ženu svog života. Lutka ili ne, problem u muško-ženskim odnosima su isti. Komunikacija je osnova svega. Kompromis i priznanje na šta smo sve spremni u jednoj vezi. Ova savremena drama govori o ljudima koji sve više žive virtuelni život, naivno verujući da se pravi međuljudski i muško-ženski odnosi mogu zameniti virtuelnim,

„lutkama” ili „kupljenom ljubavlju” – objašnjava Sanja Beštić i dodaje:

–U ovoj komediji Gavran je oblikovao Stelin lik zašavši donekle i na područje naučne fantastike. Treba imati na umu da Stela nije lutka na naduvavanje nego žena od krvi i mesa, ali ipak laboratorijski proizvedena, a Marko je muškarac koji se uplašio bračnih obaveza, pa je to dovelo do prekida njegove prethodne ljubavne veze sa dugogodišnjom devojkom. Uprkos očekivanjima, ni Stela se ne pokazuje kao idealna žena za Marka, jer ga suočava sa njegovim greškama u pristupu ženama i životu. To je lekcija koju bi svaki muškarac trebao naučiti, jer vaša partnerka je upravo onakva kako se vi odnosite prema njoj.

Rad Sanje Beštić pratimo već godinama. U svojim kasnim dvadesetim, kao reditelj, najviše se bavila međuljudskim i muško-ženskim odnosima u savremenom dobu. Kakva je situacija danas, pitali smo našu sagovornicu?

– Danas, kada i sama komuniciram simbolima umesto rečima, kada ne znam nijedan broj telefona napamet, osim kućnog broja telefona svojih roditelja, kada skoro nikada ne pišem rukom, tako da ni ne znam kako moj rukopis više izgleda, osim kad potpisujem ugovore ili čekove i kada pokušavam da neke prijateljske, pa i emotivne veze održavam preko svih telekomunikacionih pomagala, uključujući skajp, pitam se na čemu se emocija zasniva i kako se gradi? Današnjim generacijama nedostaje manje kucanja poruka i sedenja ispred ekrana, a više šetanja kejom. Više palačinki pojedenih u kolima, ispred zgrade, a manje pokušaja beznačajnih impresioniranja po skupim restoranima zbog dokazivanja a ne zbog iskrene motivacije – odgovara umetnica.

One male stvari, naglašava Sanja Beštić, koje čine jedan odnos: bez pretvaranja, bez bojazni da pokažemo ko smo u stvari. Isključujući nesigurnost kao i šta će potencijalni partner da misli o vama ako uradite ovo ili ono.

– Treba pratiti osećaje, biti hrabar. Ljubav je toliko jedinstven osećaj i s obzirom na to da sam ćerka fudbalera izraziću se na očev način: „Treba pucati na gol čak i širom zatvorenih očiju. Ako pogodite stativu, bar ćete znati da ste bili hrabri da ste probali i vežbaćete penale. Znaćete da ste dali sve od sebe i da je pitanje vremena kada će lopta zatresti mrežu. A taj osećaj je neprocenjiv i za njega valja živeti”. Mnogi ljudi se odluče za racionalni izbor i često se posle kratkog i površnog poznanstva, bez puno udubljivanja venčaju. Taj odnos se nikada i ne razvije skroz. Oni veruju u ono u šta žele da veruju. Oni veruju da su srećni, jer za bolje ne znaju.

Puno ljudi nije hrabro da načini neke korake, jer imaju strah od poraza. Od napuštanja ili vezivanja, tačnije napuštanja. Mnogi odu, odustanu i nestanu jer im je to lakše. Odnos nije jednostavan. On je šta više preterano kompleksan, ali zato, i ako ne govorimo istim jezikom, važno je da se razumemo. Komunikacija olakšava život.

„Lutka” to podvlači kao jedino važno u jednoj vezi, kaže rediteljka.

Sanja Beštić istančanim rediteljskim rukopisom polako ali sigurno osvaja američku kulturnu scenu. Evo i kako:

– Borim se. To je najiskreniji odgovor koji mogu da dam. Sanjanje američkog sna je divno i ujedno užasno teško. U vreme kada sam „iskočila sa svog emigrantskog broda” na tlo Njujorka, okrenula se oko svoje ose i shvatila koliko ljudi sanja isti san rekla sam sebi da ako sam do sada bila hrabra, sad moram da budem još hrabrija. Talenat nije dovoljan kada je konkurencija isto tako dobra. Ovde su zaista najbolji iz celog sveta. Veliki rad, odricanje, velika žrtva, upornost. Vera u sebe, vera u cilj, opstanak u najgorim momentima su verovatno jedini ključ uspeha. Naravno, morate imati sreće. To je veliki faktor.

B. G. Trebješanin

objavljeno: 02.05.2012

Poslednji komentari

Bozana Stanic | 02/05/2012 16:11

Sanja, ti si jako mlada shvatila zivot. Zivot ti je jos podario talenat i lepotu, a vredna si i radna. Nema sumnje da ces dogurati daleko, ma gde da si. Samo napred i bravooooo ........ iako je konkurencija jaka, cak i u Americi je malo takvih.

Julija Pejic | 02/05/2012 19:34

sve sto ti uradis ispadne savrseno,jer si potpino predana svakom projektu na kom radis... ..ponosna sam na tebe i hvala ti sto si moj prijatelj.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije