Кетрин Бигелоу јесте дама чије се име најчешће помињало 8. марта – на Дан жена – јер је постала прва редитељка која је, дан раније, освојила Оскара за режију филма „Катанац за бол” који је награђен и признањем на најбољи филм.

Сигурно се потајно надала Оскару за режију, тиме и тријумфу над бившим супругом Џејмсом Камероном, редитељем филма „Аватар”, а после церемоније доделе и више него очигледног шока, држећи два Оскара у рукама (један за режију, а други за најбољи филм – као продуцент), нашалила се рекавши да „боље поклоне за 8. март никада није добила”.

Да ли Кетрин Бигелоу (58) заслужује Оскара за режију, питање је које ових дана покреће расправе широм света, чак и међу америчким синеастима, али њено дело о драми америчких војника који демонтирају мине у Ираку јесте филм на који су се „упецали” многи чланови Америчке филмске академије, без обзира на конкурента – ефектима раскошног „Аватара”, најисплативијег филма у досадашњој историји филма.

Кетрин је у филм ушла из сликарства и студирала филмску режију на њујоршком Универзитету Колумбија. После филмског дебија „The Loveless” 1982, назначила је пут којим ће се развијати њена каријера. Већ се ту могла приметити склоност редитељке према филмовима пуним адреналинских акционих сцена, а само у филму „Плави челик” из 1989. дозволила је да јој главни јунак буде жена.

Сарађивала је с Кијану Ривсом и Патриком Свејзијем у трилеру „Тачка прелома”, после двогодишњег брака с редитељем Џејмсом Камероном, током којег је настао сценарио за филм „Чудни дани”, ово дело снимила је 1995. и у њему је главну улогу тумачио Рејф Фајнс, који ових дана у Београду почиње да снима свој редитељски деби „Кориолан”, за који је ангажовао њену Оскарима награђену екипу.

Иако није позната као друштвено ангажована ауторка, кроз све њене филмове дискретно провејава отпор према америчком владајућем врху и презир према финансијским моћницима који угрожавају животе обичних људи.

Њен „Катанац за бол”наишао је на врло хладан пријем у америчким војним круговима. У листу оружаних снага САД „Stars&Stripes”, који је намењен војницима на служби у иностранству, колумниста потпуковник Дејвид Самерс изнео је оцену да је „Катанац за бол” филм који је „штетан по имиџ оружаних снага САД, да лоше осликава психологију појединих војника, као и да његови аутори суштински не познају принципе и механизме на основу којих се одвија америчка војна интервенција у Ираку”.

Оваква критика прошла је готово непримећено, сем што показује да војни врх САД није баш задовољан филмом. Међутим, речи Кетрин Бигелоу после освајања Оскара пренели су скоро сви медији света.

– Оскари су освојени за 115.000 војника који су још у Ираку, за 120.000 војника који су у Авганистану, 30.000 повређених и 4.000 оних који се нису вратили кућама – нагласила је награђена редитељка.

Иван Аранђеловић