Чувени психолошки трилер „Психо” Алфреда Хичкока, у којем су главне улоге тумачили Џенет Ли, Ентони Перкинс, Мартин Балсам и Вера Мајлс, ове године прославља пет деценија од светске премијере која је одржана 16. јуна 1960. године у Њујорку. У част обележавања 50 година постојања овог ремек-дела хорора, у Лос Анђелесу је одржана посебна пројекција којој су присуствовали преостали живи чланови екипе која је учествовала у његовом снимању.

Хилтон Грин, Хичкоков асистент режије, испричао је „Лос Анђелес тајмсу” колики је изазов за Хичкока представљало снимање филма.

Славни редитељ је „желео да свима у Холивуду докаже да се може направити велики филм са мало новца и без иједног звучног имена”.

Цео филм снимљен је за месец дана, а на чувену сцену под тушем, која у финалној верзији траје само 45 секунди, потрошено је седам дана уз коришћење чак седам камера, испричао је Грин. Он је открио јoш један куриозитет у вези са овом познатом сценом:

– Проблеме са цензуром није изазвала прикривена голотиња главне глумице, а још мање крв, која је заправо била топљена чоколада, већ појављивање ве-це шоље у кадру што се у то доба сматрало крајњим неукусом – испричао је Грин, и подсетио да су вриштећи звуци жичаних инструмената у сцени убиства под тушем дефинитивно померили границе у филмској музици.

За ово дело, засновано на крими-роману Роберта Блока, нико није био заинтересован у Холивуду, па је Хичкок, који је био решен да га сними, понудио студију „Парамаунт” да се одрекне својих 250.000 долара хонорара за режију у замену за 60 одсто ауторских права.

Испоставило се да је овај мајстор саспенса имао одличан осећај јер је „Психо” постао један од камена темељаца светске кинематографије, а сцена убиства под тушем култна.

Овај нискобуџетни филм, чије је снимање коштало само 800.000 долара, зарадио је више од 40 милиона долара, а то је само једна од анегдота која се везује за једно од омиљенијих остварења „мајстора језе”. Друга, пак, гласи да је Хичкок купио права на екранизацију Блоковог романа, анонимно, за 9.000 долара, и да је затим покуповао све примерке романа до којих је могао да дође, како би што мање људи знало крај напете приче пре но што виде филм. У вези са овом урбаном причом је и она по којој је редитељ обавезао све који су учествовали у снимању, и глумце и техничку екипу, да првог дана снимања подигну десну руку и закуну се да никоме неће рећи ниједну реч о филму пре премијере. Такође, никоме није дозволио да види крај сценарија пре него што је почело снимање тих сцена.

Према оцени многих историчара и теоретичара филма, дело „Психо” један је од најбоље измонтираних филмова свих времена, а остављао је изузетно јак утисак на гледаоце. Прича се да је убиство под тушем сваки пут доводило публику у стање колективне хистерије тако да се вриштање настављало и током следеће сцене у филму, у којој Перкинс-Бејтс пере каду од крви.

Амерички медији пишу да је један од гледалаца филма послао писмо Хичкоку наводећи да његова ћерка више не користи каду од када је гледала филм „Дијаболик”, а да после „Психа” одбија да уђе у туш кабину, па је питао редитеља шта да ради. Хичкок му је одговорио писмом у којем је кратко написао: „Пошаљите је на хемијско чишћење”.

Иван Аранђеловић

-----------------------------------------------------------

Хичкок: „Психо” ме не плаши

„Са ’Психом’ сам успео да филмску уметност употребим за стварање масовне емоције. Иза тога нема поруке упућене публици, нема престижног романа, па ни велике интерпретације. Оно што узбуђује публику јесте филм у свом чистом издању”, изјавио је једном приликом Хичкок, уз духовит коментар да њему „филм није страшан и да га не плаши”.