Робовање заморним процедурама

Када су пре неколико година добили зграде да у њима сместе своје богате збирке и, коначно, направе сталне поставке, у музејима града Београда и науке и технике били су уверени да је њиховим просторним проблемима дошао крај. И док се први још није уселио у додељено му здање у Ресавској улици, други се сместио у зграду некадашње прве термоцентрале, али због стања у којем се налази, врата ове установе затворена су за посетиоце. Грађевина споља подсећа више на напуштени магацин него на место на којем се чува више од 5.000 предмета из области науке и технике. Уместо пред очима посетилаца, експонати су нагомилани по мрачним халама, а проблем није само у условима у којима се чувају збирке, већ и у онима у којима раде запослени у музеју. Наиме, у згради из двадесетих година 20. века електричне инсталације су у лошем стању, нема централног грејања, па се особље догрева грејалицама на струју.

Решење наведених проблема лежи у обнови постојеће и доградњи нове зграде што је још 2006. одобрено да се финансира новцем из Националног инвестиционог плана. Међутим, иако су од тада прошле четири године, све то време траје припрема пројектне документације, а када ће радови почети тешко је и претпоставити не само због комплетирања папирологије, већ и због новца. За 2010. годину из НИП-а је у ове сврхе планирано свега нешто више од два милиона динара што је чак четири пута мање него за претходну годину. Поређења ради, укупна сума са којом је музеј конкурисао за пројекат је 1,3 милијарде динара. Да почетак градње новог објекта зависи, пре свега, од „прилива средстава из НИП-а”, потврђују и у Министарству културе, али и обећавају да ће обнова постојеће зграде бити завршена до краја године.

(/slika2)„Главни пројекат је завршен, али још није званично одобрен, јер недостаје акт о урбанистичким условима који издаје Секретаријат за урбанизам”, наводи директорка музеја Соња Зимонић. Према решењу архитекте Бориса Подреке, предвиђено је да се адаптацијом старе зграде добије 4.000 метара квадратних за сталну поставку, као и 7.000 квадрата нове зграде у којој би били архив, рестаураторско-конзерваторска радионица, библиотека, галерија за тематске изложбе и амфитеатар са 70 места.

Овде, ипак, не седе скрштених руку већ за половину маја припремају изложбу под радним називом „Ка сталној поставци” на којој ће приказати око 400 предмета. „Да би та изложба могла да буде реализована, у току је сређивање простора од око 2.000 метара квадратних и оспособљавање главног улаза из Скендербегове улице. Такође, планирано је да ове године буде реновирана фасада зграде и уведен систем грејања и хлађења новцем који ће обезбедити ресорно министарство”, објашњава Соња Зимонић.

Да би уселио под кров зграде у Ресавској улици, коју је 2006. добио разменом између града и војске, Музеј града Београда не само да ће морати да сачека њено прилагођавање потребама музеја, већ пре свега окончање процеса укњижбе. Секретаријат за имовинско-правне послове, како нам је речено, поднео је пре три године захтев Републичком геодетском заводу да град буде уписан као корисник зграде, али због мањкавости катастарских књига то није било могуће. Када су недостаци отклоњени, захтев за укњижбу је поново поднет прошле године, па се крај те процедуре очекује ускоро. Даница Продановић, директорка Музеја града Београда, напомиње да, осим овога, проблем представља и то што војна штампарија још увек није исељена из будућег музејског здања. Како „Политика” незванично сазнаје, разлог због којег се већ годинама чека на њено пресељење јесте то што војска нема одговарајући простор за њен стални смештај. „Објекат због тога и даље обезбеђује војска, па ми заправо још немамо приступ згради”, каже Даница Продановић. Док се то не догоди, према њеним речима, у току је формирање савета који ће одредити нову концепцију музеја што ће бити основа за адаптацију зграде.

А. Маринковић - М. Димитријевић

------------------------------------------------------------

Све дужа листа затворених

Ни већина других музеја у престоници није у бољој позицији: или их мучи нерешено питање простора, због чега немају сталну поставку, или су затворени због реновирања зграде што је случај са два највећа. Најдуже је затворен Народни музеј, од 2003. године, од када се чека почетак реконструкције. Од пре две године не ради ни Музеј савремене уметности где се тренутно приводи крају прва фаза радова у којој су обновљени депои, кровна конструкција и измештене инсталације. Будући да извођач касни, према речима Слободана Накараде, извршног директора МСУ, ни овај посао неће бити готов до краја марта како је било планирано. Ипак, културно благо свих ових установа није скривено у депоима, већ се повремено приређују гостујуће изложбе у галеријским просторима у земљи и иностранству.

-----------------------------------------------------------

Објекат културе на Косанчићевом венцу

Планом регулације Косанчићевог венца, донетим 2007. године, предвиђено је да се на простору површине 5.631 метар квадратни гради објекат намењен за садржаје културе. Зграда у којој би био галеријски простор за сталну поставку и више простора за повремене изложбе, као и канцеларије и депои, требало би да има укупну површину од 11.450 метара квадратних. Планом је предвиђено да се зграда зида каскадно, уз брдо од Карађорђеве, до платоа на Косанчићевом венцу.