Врњачка Бања – Током овогодишњег Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи често се помињало питање оправданости даљег постојања тако специјализоване манифестације. Мање због, како и сам директор Милан Никодијевић признаје, смањене подршке из касе локалне самоуправе, недостатка одговарајуће опреме за квалитетну пројекцију филмова, све јачег утицаја разних „група грађана” које заступају, донекле, естрадно „обогаћивање” фестивала, а више због све учесталијег свођења сценариста на споредне, техничке улоге у стварању филма. Томе је „сведок” и фестивалски програм у коме се може видети да већину филмова потписује један аутор у улози и сценаристе и редитеља. О томе да ли је то само српски случај и колико то утиче на квалитет дела било је речи на фестивалском симпозијуму, коме је председавао Динко Туцаковић.

Срђан Кољевић, сценариста и редитељ, рекао је да је појавом таласа ауторског филма у Француској сценариста понајвише обезвређен као аутор, дотле да на „црвени тепих” фестивала излазе само редитељ и глумац док сценаристи улазе на споредна врата. Зато он подржава улазак сценариста у тај „забран” редитеља.

– Сценариста већ кад пише – тврди Кољевић – види филм у својој глави. Ја радим и једно и друго, једноставно човек пише неке текстове за свој глас сматрајући да је његов глас најбољи за ту песму. Не спорим, при том, да постоје песме које може боље отпевати неко други – рекао је Кољевић.

Насупрот њему, редитељ Слободан Скерлић сматра да је идеална ситуација за квалитет будућег филма „да сценариста и редитељ буду две особе”.

Тиме он подржава и важећи став домаће асоцијације редитеља и истиче „да кад редитељ сам напише сценарио он просто вапи за мишљењем другог, за дистанцом над текстом, јер постоји  потреба за дубинским размишљањем о сценарију”.

Неопходност дистанце над сценаријем потврдио је и Кољевић напомињући да га има и као редитељ, како у протоку времена тако и у прихватању примедби, предлога од других коме се повери читање. Ту је истакао и постојање такозваних скрин доктора који дају, истина необавезно, али увек корисно мишљење приликом снимања филмова у иностраној копродукцији.

Значај сценарија за добар филм посебно је истакао Алеш Курт, сценариста и редитељ, који је напоменуо „да се режијом ретко може упропастити добар сценарио”.

– Стога је моје мишљење да у процесу стварања филма морају постојати најмање три особе: прво писац сценарија, па други човек са неком дистанцом према тексту и трећи са још већом, односно редитељ – тврди Курт.

На овом симпозију чуло се и мишљење да  истински аутори филма најчешће нису ни сценаристи ни редитељи већ продуценти као људи који имају новац да филмове снимају...

Већина је ипак била на становишту „да би свако требало да ради свој посао”, а на неки начин помирљив закључак је иницијатива да се Филмском центру Србије, а и Фестивалу филмског сценарија, предложи да убудуће сценарији који добију средства на конкурсу прођу кроз неку врсту дораде, што значи да би се  сценаристи, редитељи и одабрани драматурзи бавили „полирањем” текстова.

– Тако би ти сценарији били коначно довршени, јер сви сматрамо да нашим сценаријима често недостаје „последња рука”, а за то је природни „кров”  управо овај фестивал у Врњачкој Бањи – рекао је за „Политику” Срђан Кољевић.

М. Дугалић