Сликарка Косара Бокшан (1. јануар 1925, Берлин – 21. новембар 2009, Београд) већ две године није са нама, а изложба њених радова која се отвара вечерас у 19 часова у новом галеријском простору на адреси Михизова 11 подсетиће на њу и њено стваралаштво и најавити почетак рада „Фондације Косаре Бокшан и Петра Омчикуса” (што је и назив галерије). Један до наших најзначајнијих живих сликара и дугогодишњи животни сапутник Косе Бокшан Петар Омчикус одавно је, заједно са супругом, планирао да оваква фондација угледа светло дана и да се у галерији од стотинак квадрата (која има и депо), каква је управо ова у Михизовој улици сместе њихова дела, организују изложбе значајних, али и младих сликара и да сва дела Бокшанове и Омчикуса из Париза буду пренета у депо садашњег излагачког простора. О томе шта ће поред промоције нове галерије и фондације публика на изложби моћи да види у наредних месец дана, говори Петар Омчикус у изјави за „Политику”:

– На вечерашњем свечаном отварању биће изложена Косина дела великог формата, око двадесетак слика са почетка њеног стваралаштва, потом из средњег и из завршног периода. Одлично познајем Косино дело, знам кључне моменте у њеном опусу, тако да није било тешко направити добар избор за ову поставку. У нашем депоу, овде у Београду налази се око 300 њених и мојих слика. Планирам да након тога изложимо дела „Задарске групе”, вероватно ћу и ја излагати, а потом и моје колеге. Посебна прилика биће пружена младим уметницима. Коса и ја смо чували велики број наших дела у Паризу где је моја супруга имала леп атеље, који сам продао након њене смрти и од тог новца основао фондацију. Мислили смо да оно што смо створили припада нашој земљи. И док је Коса била жива размишљали смо о томе како да сачувамо наше слике. Галерија у којој се вечерас отвара изложба Косиних дела има сто квадрата, плафоне високе три метра и налази се у приземљу. Посебно је занимљиво што је нови простор смештен у Михизовој улици, а познато је да смо се са Михизом Коса и ја дружили и да је и он са нама био у „Задарској групи”.

Косару Бокшан угледни историчари уметности убрајали су у врх српске уметничке сцене. Сликарство је почела да учи за време Другог светског рата код Младена Јосића, а 1944. у атељеу Зоре Петровић. У студентским данима иступила је из Академије ликовних уметности (била у класи Ивана Табаковића) са неколико колега из класе међу којима су били Петар Омчикус, Мића Поповић, Бата Михаиловић, Вера Божичковић, Љубинка Јовановић и Милета Андрејевић. Године 1947. одлази у Задар. Ту настаје прва послератна уметничка комуна „Задарска група”. У Париз је стигла 1952. са супругом Петром Омчикусом где је провела шест деценија. Излагала је у галеријама светских метропола, а чак и у најтежим годинама деведесетих Коса и Петар су излагали у Београду. Данас се може рећи да је својим сликама задужила српску културу, живела је скромно и није доживела да је Србија размази. Њено дело у потпуности очувано наставља свој живот у Михизовој 11. у Београду.

Б. Лијескић