Када је прошлог лета, у италијанском недељнику „Панорама”, новинар Кармело Абате објавио експлозивну репортажу која себавидвоструким животомизвесних хомосексуално оријентисаних свештеника,иста је одмах изазвала реакцију Ватикана (Римски викаријат је званичном нотом позвао попове, умешане у скандал, да „изађу на видело”) али и пажњу светских медија.Абате је недавнообјавио књигу „Секс и Ватикан, тајно путовање у краљевство непорочних”(издавач Piemme),која представљанаставак истраге коју је италијански новинарзапочеоу геј амбијентима италијанске престонице.

Током своје новинарске каријере, Абате је, да би реализоваокомпликована истраживања,често морао да се прерушава и лажнопредставља(нпр. као лекар).И овог пута, он се, у улози„вереника” једног хомосексуалца, са успехоминфилтрирао у одаје палата добро чуваних од очију јавности. Прича почиње једном веома специјалном забавом на којој је аутор био присутан прошлог јула. Абате затим наставља своју истрагу која је трајала неколико месеци и из Вечног града сели се у многе друге италијанске градове, да би, у потрази зановим подацима,у једном тренутку прешао италијанску границу.

Резултат је књига пуна открића. Базирајући се на бројним тајним сусретима, болним сведочењима и језгровитим дијалозима који остављају мало места сумњи у веродостојност изнетих чињеница, аутор је успео да демаскира двоструки живот свештеника, семинариста и часних сестара. У овој књизи – репортажине причасесамо о свештеницима хомосексуалцима, већ и о другим подједнако деликатним темама, као што су сексуално насиље над часним сестрама, илегални абортуси, а у циљу ослобађања од „плодова греха”, захтевима за усвајање деце рођене из тајних веза свештеника.Такође се говории оогромним свотама новца којимасе купује ћутање љубавница или плаћа издржавање „непожељне” деце.

Иако на више од 400 страница ове публикације (чији оригинални наслов Sex and the Vatican очигледно алудира на назив популарне серије „Секс и град”) Абате разоткрива перверзни контекст сексуалности који је узео маха, ипак се чинида он не жели да оптужи особе које припадају католичком клеру, него, пре свега, културу тајности која влада под окриљем Цркве, као и присуство два кодекса вредности: један за оне који припадају Цркви, а други за остатак света.

Описујући у првом поглављу књиге приватну забаву у једном римском бару, где су на подијуму двојица мушкараца обријаног тела, као изнајмљени пратиоци за клијенте, са откопчаним рајсфершлусима на панталонама, Абате сведочи о атмосфери која је уследила:

Изводе на подијум једног човека. Мање-више има тридесет пет година.Носифармерке, бели каиш, црвену кошуљу откопчану до пупка. Поцрнео је.Француз јеи живи у Риму.

Он је организовао овувечерњу забаву. Он је тај који је контактирао два плесача.Ангажовао их је, платио и преузео са аеродрома Фјумићино пре неколико сати да би их довео овамо.

Сада му два пратиоца одају почаст.Гурају га у средину, као сендвич. Увлаче га у једну много сензуалну игру. Припијају се. Обавијају га. Притискају га. Скидајуму кошуљу. Милују га. Додирују га.

Прљави плес утроје у хомосексуалној варијанти.

Маса их гледа одоздо нагоре. Одобрава. Тапше. Подстиче. Звижди. Гурка се лактовима.

Француз је свештеник.

Пре неколико данаодржао је рану јутарњу мисуу базилици Св. Петра.

У Ватикану.

Француз није једини свештеник присутан на фешти.

Ту јеједан италијански свештеник.Носи наочари, има између четрдесет пет и педесет година. Ту јенемачки свештеник. Ту је и бразилски свештеник, млад, висок и згодан.

Врло је вероватно да има и других.

За сада не знам много више.”

По ауторовом мишљењу, уместо да се суочи са проблемима, Ватикан жртвује појединце, приказујући их као изоловане случајеве, с намером да прикрије оно што се заиста дешава: велики део свештенства живи под наметнутим тешким бременом целибата.

Уместо усталасане атмосфере и очекиваних полемичних дискусија, књига је, након уобичајене кратке најаве у италијанским новинама, од када је објављена (крајем априла), наишла на нелагодан зид ћутања. У Француској, међутим, где је истовремено објављена,прво издање је распродато за мање од недељу дана.О књизи су објављени прикази унеколико дневних листова, аутор је учествовао у телевизијској емисији у ударном вечерњем термину.За све то време, у Италији мук.

Овом појавом се недавно позабавио недељник „Гардијан” у коме пише да одсуство реакције на појаву ове књиге показује да је јавни живот у Италији још увек под утицајем католичке цркве на дубоко нездрав начин.

„Ма какав био ниво уплетености цркве у медијско сахрањивање „Секса и Ватикана”, хипокризија коју повлачи са собом је истоветна са оном коју је црква већ показала у деценијском игнорисању бискупа и свештеника познатих као пљачкаши или осумњичених за таква дела”, закључује новинар „Гардијана”.

Поред Италије и Француске, књига је до сада објављена у Белгији, Швајцарској и Канади.