Будва – Престижни мултимедијални фестивал Град театар живи и своје двадесет четврто лето, упркос финансијској кризи, која га и те како притиска. Његов буџет за ову годину износи 1,6 милиона евра и када се та цифра има у виду, рекло би се да има пара као у добра стара времена, када је за једну сезону рађено и по пет и шест продукција. И копродукција.

– Од те суме само 580.000 иде за овогодишњи програм, каже за „Политику” Мерин Смаилагић, директор фестивала Град театар. – Преостали новац биће утрошен за враћање дуга из прошле године, плате запослених у овој јавној установи и друге трошкове.

Финансијска криза, која увелико тресе и некада најбогатију општину Црне Горе, којој ни овог лета не цветају туристичке руже, утицала је да и програм овогодишњег фестивала у Будви буде скромнији. Раде се две копродукције („Глорија” и „Отело”), биће занимљивих позоришних представа које су раније виђене у Београду, Сарајеву, Загребу и другим центрима, гостовања писаца и сликара. Ипак, не као пре неколико година када је новца за културу било знатно више.

– Гро средстава за фестивалски програм обезбеђује општина. Доста нам помажу и спонзори. У првом реду то су Јавно предузеће „Морско добро”, Медитеран рекламе и Туристичка организација Будве. Помажу и хотели „Медитеран”,„Авала”, „Квин ов Монтенегро”, мање фирме „Хеладамонт”, „Бурић боје”. Великог спонзора је тешко наћи у овим временима јер вишка новца нико и нема – каже Смаилагић.

Што се тиче сопствених прихода, они су више него скромни. Од улазница (10 евра по представи) „убере” се око 10.000 евра и тај новац се уплаћује на рачун општине.

– Наше представе се играју углавном на отвореним сценама Старог града и око њега и тешко је организовати адекватну наплату. С друге стране, ту су и позивнице за отварање фестивала, премијере и завршне представе. Најважније је да наш оснивач, општина Будва, коју је економска криза заиста жестоко погодила (пресахле су и стране инвестиције) има разумевања за фестивал, за традицију, јер је Град театар и те како утицао да се наш град високо позиционира на културној и туристичкој мапи Европе, закључује Мерин Смаилагић.

Сличну судбину деле и Тиватско културно лето, Барски љетопис и друге, запажене културне манифестације, које живе и у сезони 2010. упркос тешкој економској кризи у чијој сенци тече ово лето. Програми су свуда редуцирани, али нико због кризе није зауставио ниједну манифестацију. Бар, за сада. Мало општине, мало спонзори, тек традиција се наставља. Свуда су уз Црногорско приморје свесни да културна збивања током сезоне и те како утичу да гости који бораве на мору током јула и августа буду што задовољнији. И да поново дођу.

С. Греговић