Култура

Скулптура је мој живот

Ретроспективна изложба вајара Косте Богдановића, под називом „Узвишено у сенци”, отвара се сутра у Кући легата

Коста Богдановић

Шест деценија стваралаштва вајара Косте Богдановића биће, са 135 репрезентативних дела, представљено на великој ретроспективи под називом „Узвишено у сенци” која се отвара 20. новембра у Кући легата (Кнез-Михаилова 46) у Београду. У наредних месец дана једну дугу, занимљиву уметничку причу која сведочи и о друштвеним и политичким збивањима, кроз која смо сви пролазили, испричаће Богдановићева дела на изложби коју је вешто осмислила Рајка Бошковић, кустоскиња и историчарка уметности.

Уметник је вајарство учио у атељеу Сретена Стојановића, а истовремено је дипломирао историју уметности на Филозофском факултету у Београду и остварио се и као ликовни критичар, теоретичар и као кустос. Богдановићев опус усмерен је на израз савременог, тихог, мирног, здравог и узвишеног које води суптилном приближавању духовног у уметности. Три рада са ове поставке је својевремено изабрала Ана Мари Жозе за учешће на Венецијанском бијеналу, али због ембарга уметнику није било дозвољено да се тамо и представи.

Коста Богдановић, такође, жели да део свог опуса поклони граду, али Београд тренутно није у могућности да прими поклон зато што Комисија за пријем легата при граду не функционише. О ретроспективи која је пред нама, уметник за „Политику” каже:

– Свака изложба за уметника, ма колико он знао шта је и колико урадио је изненађење, и мени се чини да је то и највећа добит за уметника. Што може себе да види у другачијим околностима. Ретроспектива је замашан пројекат, човек себе сагледава у неком највећем, да не кажем коначном делу свога стваралаштва. Поготову кад то неко други осмисли на начин који ми је близак, онда је то изузетна радост сећања на све оно што је човек прошао. Све то није било лако, али се на тешкоће не жалим.

Ова дела сведоче на посебан начин и о другим стварима које нису уметничке, три рада са ове поставке су својевремено изабрана за учешће на Венецијанском бијеналу, али никада нису стигла у Италију…

– Три сата пред полазак, кад су дела била упакована, добио сам телеграм да неће моћи да пређу границу. Скулптуре су остале овде, и нисам се тада појавио на Венецијанском бијеналу. Међутим, кад сам видео све радове са бијенала, питао сам себе где бих се ја ту нашао. Не знам како ће се протумачити ово што говорим, али тада нисам себи нашао место у Венецији.

Коста Богдановић: „Византема”, 1985-93
Не кажем ово у смислу да сам ја изузетан, већ да сам у односу на то виђено тамо био слепа улица.

Желите да део своје колекције поклоните Београду, који су ваши мотиви?

Велики део радног века провео сам активно у Музеју савремене уметности и знам шта значи примити легат. Ту треба наћи мудрост, не бити наметљив, а кад се нешто даје треба дати оно најбоље, а ја не знам шта је то. Надам се да ће та комисија при граду знати да одабере најбоље међу мојим радовима. Ја се само плашим да не будем наметљив.

Колорити које користите на скулптурама су, како је кустоскиња Бошковић рекла,  углавном  ултрамарин плава,  златна и бела, зашто?

Та ултрамарин је боја које нема у природи, оно што мислимо да је плаво то је само ваздух… Ултрамарин је онај последњи тон према љубичастој, а постоје четири фабричка ултрамарина, али ја не користим ниједан од њих, већ правим своју боју. Зашто? То је боја која сугерише дубину и њена симболика указује на идеју о спиритуалном, небеском и космичком. У сликарском ефекту она даје продужену дубину у односу на црну. Плава боја је бескрај и та метафора је нешто што не могу да достигнем, а хтео бих.

Ово је ретроспектива, али ви сте вероватно већ у нечем другом?

Већ радим нову скулптуру, почео сам је пре два дана. То није хвалисање, али мене скулптура држи, она је мој живот. Немам ништа друго у животу, осим скулптуре и мог сина. И не бих се мењао кад бих могао поново да бирам.

Б. Лијескић

----------------------------------------------------

Коста Богдановић, легат и Београд

Вајар Коста Богдановић је, како је речено, на јуче одржаној конференцији за новинаре у Кући легата, рад да поклони граду нека своја дела. Али како ствари сада изгледају, то тренутно Београд не може да прими због административних недостатака. Наиме, Комисија за пријем легата при Скупштини града тек треба да се оформи, а док се то не деси поклони не могу бити примљени. Тим поводом позвали смо Дарјана Михајловића, члана градског већа, који нам је кратко рекао:

– Пред нама је задатак да оформимо нову комисију за пријем легата. Када ће то бити? Мислим да ће се то догодити до краја месеца.

објављено: 19/11/2009

Последњи коментари

milana  | 19/11/2009 18:57

Pokazana skulptura u tekstu je veoma lijepa i neobicna. Ne bi bilo lose da nekada date fotografije vise umjetnickih radova.