Kada deda u Kruševcu ili Smederevu povede unuka u muzej u tim gradovima, dočekaće ih ista stalna postavka koju je stariji iz ovog dvojca pokazivao i svom sinu. Muzeji u ova dva grada nisu menjali stalnu postavku još od 1971. odnosno 1972. godine! Te podatke za „Politiku” potvrđuju direktori ovih ustanova, ali i navode da iako izložbe suštinski nisu menjane u dizajnerskom i arhitektonskom smislu, to ne znači da su danas baš svi izloženi predmeti isti kao i pre nepune četiri decenije.

Ovaj neverovatan podatak deo je velikog istraživanja o lokalnim kulturnim politikama koje je Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, od juna do decembra prošle godine, sproveo u 21 gradu u Srbiji (sva mesta koja imaju status grada bez Beograda i Novog Sada, a plus Loznica i Novi Pazar) i u kojem je učestvovalo 7.500 građana, isključivo iz urbanih naselja, kao i predstavnici ustanova kulture i lokalnih samouprava.

Prosečna ocena koju stanovnici ovih gradova daju kulturnoj politici u njihovim mestima je 2,45, dok zaposleni u kulturi stanje u toj oblasti ocenjuju „trojkom”. Ono u čemu su sve tri ispitivane strane saglasne jeste osećaj niže vrednosti u odnosu na Beograd i utisak da sve pare idu u glavni grad, te da i u kulturi postoji „beogradizacija”.

Najposećeniji kulturni događaji u ovim gradovima su koncerti, na koje anketirani u proseku odlaze 3,76 puta godišnje. Na drugom mestu su pozorišne predstave koje gledaju 2,4 puta za godinu, a na trećem izložbe. Najmanje publike pojavi se na književnim večerima.

Čak 39 odsto ispitanika nikada nije bilo ni na jednoj kulturnoj priredbi, 43 odsto bilo je svega nekoliko puta, ponekad ode 12 odsto, a samo pet odsto redovno posećuje ovakve događaje u svom gradu. Nedostatak vremena na vrhu je liste razloga za „izbegavanje” kulturnih manifestacija. Slede finansijski razlozi, pa neodgovarajući program i nedostatak interesovanja.

Kad je reč o oceni stanja u kulturi, trećina građana je zadovoljna, a isto toliko nije. Samo 3,9 odsto anketiranih u potpunosti je zadovoljno ponudom, dok je sasvim nezadovoljno 9,9 odsto. Najviše zadovoljnih je u Jagodini, a najviše nezadovoljnih u Novom Pazaru. Kao najveću slabost, građani su naveli nerazvijenost kulturnog turizma, dok amaterizam vide kao razvojnu snagu.

Mnogo više nezadovoljnih, čak 72 odsto, nalazi se među zaposlenima u ustanovama kulture, prema čijem je mišljenju najveći problem nedostatak novca za programe, a zatim i manjak sredstava za ulaganje u infrastrukturu. Iste ove nedaće ističu i oni koji su u gradskim upravama zaduženi za kulturu, ali obrnutim redosledom. Shodno tome, za njih je prioritet opremanje ustanova, zatim ulaganje u savremeno stvaralaštvo, i ulaganje u kulturni turizam. Različite ocene posledica su razlika u pozicijama sa kojih na kulturu gledaju oni koji za nju obezbeđuju novac, oni koji tim novcem kreiraju kulturnu ponudu i građani, kao krajnji korisnici, smatraju Maja Miličević i Marijana Milankov, istraživači Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka. Kolika je nebriga za ovu oblast, vidi se i iz činjenice da samo Pančevo i Kragujevac imaju Strategiju kulturnog razvoja.

„Tamo gde ovakvog dugoročnog plana nema, kultura je prepuštena entuzijazmu ljudi koji rade u toj oblasti. Većina gradova još nije donela ovaj dokument zato što čekaju da se donese strategija kulturnog razvoja na nacionalnom nivou, sa kojom je potrebno da lokalne budu usaglašene”, navode istraživači Zavoda.

Naše sagovornice ocenjuju, na osnovu istraživanja, da je kultura u egzistencijalno ugroženom društvu marginalizovana i da dobija najmanje.

„I dalje se kultura tretira kao trošak i smatra se da ništa ne proizvodi, a nema svesti o tome da je to i razvojni potencijal”, naglašavaju Milankov i Miličević. One dodaju da su učesnici u istraživanju isticali i slabosti stručnog kadra, navodeći da je rukovodstvo ustanova postavljeno po stranačkoj pripadnosti, a ne po stručnosti, kao i da nema kontinuiteta u radu ustanova već svaki novi direktor počinje od nule i pravi nove programe.

Kao problem izdvojeno je radno vreme muzeja koje nije prilagođeno publici (od 7 do 15 sati) ili to što je u pozorištima veliki broj neakademskih glumaca. Da sve nije samo crno, svedoče pozitivni primeri muzičkog studija „Pandemonijum” u pančevačkom Domu omladine, galerije „Nadežda Petrović” u Čačku, muzeja u Valjevu, Kruševačkog pozorišta, biblioteka u Kraljevu i Čačku...

Ankica Marinković

-----------------------------------------------------------

Drveće i „Roštiljijada” kao simboli grada

Na pitanje da navedu simbol po kojem je njihov grad prepoznatljiv i koji bi doprineo razvoju kulturnog turizma, Valjevci su izabrali Desanku Maksimović, Vranjanci Boru Stankovića, u Zaječaru je gradski brend carska palata Feliks Romulijana, u Zrenjaninu „Dani piva”, u Loznici Vuk Karadžić, u Novom Pazaru Altun Alem džamija, u Požarevcu Ljubičevske konjičke igre… Među ovim pojmovima kulturnog nasleđa našli su se Akva park u Jagodini, zelenilo platana u Somboru i leskovačka „Roštiljijada”.

-----------------------------------------------------------

Kultura po glavi stanovnika

Najviše novca za kulturu po glavi stanovnika godišnje potroši Sremska Mitrovica – 30 evra, a najmanje Loznica – 5,4 evra. Od ukupnih sredstava namenjenih kulturi, gradovi u proseku na plate potroše 65 odsto, na tekuće održavanje 20 odsto, a na programe skromnih 15 odsto. Najviše u sadržaje ulaže Sremska Mitrovica (to je jedini grad u kojem više od polovine ukupnih sredstava odlazi u ovu svrhu), a najmanje Novi Pazar. Prošle godine većina gradova smanjila je budžet za kulturu zbog svetske ekonomske krize.