У кафеу „Театар” у Београду, Слободану Владушићу за роман „Forward”, који су објавили „Стубови културе” из Београда, уручена је „Виталова” награда „Златни сунцокрет”, коју четрнаести пут додељујефабрика „Витал” из Врбаса, чији је већински власник компанија „Инвеј”. Награду, која се додељује за најбољу књигу на српском говорном подручју, у жанровима романа, приповетке, поезије, књижевне критике, есеја и књижевне публицистике, уручила је Слађана Ратковић, директорка „Витала”. О награђеном роману говорили су чланови жирија: Јован Зивлак, председник, Никола Страјнић и Владимир Гвозден.

У најужем избору су биле и књиге: Ђорђа Писарева „А ако умре пре него што се пробудим” и Љиљане Ђурђић „Сви на крају кажу мама”.

Слободан Владушић (1973, Суботица), романописац и есејиста, студирао је српску књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду, дипломирао 1998. године, потом магистрирао и докторирао. Запослен је на Одсеку за српску књижевност на истом факултету. Објавио је књиге: „Дегустација страсти”, „На промаји”, „Портрет херменеутичара у транзицији”.

У свом слову, награђени писац је рекао: „Пишући о будућности и настојећи да откријемо њену атмосферу, из које ће се родити догађаји, покушавамо истовремено и да нешто учинимо са том будућношћу: задржавамо право да не седимо скрштених руку и верујемо да је све готово, да је све свршено, и да само треба да се догоди оно што је писано да ће се догодити. Зато ’Forward’ није никакво пророчанство: оно је поглед на будућност којом се, верујем у то, још увек може управљати. Истовремено, надам се да је ’Forward’ и наставак оне узорите линије српске књижевности, која нам је непрекидно сведочила да се о великим светским темама могло писати и на овом језику, која нас је уверавала да упркос чињеници да нас нема сто милиона, већ много мање, нисмо осуђени на провинцијалне заплете, мале теме и мале мозгове”.

Саставни део награде је и друго издање романа „Forward”, које се управо појавило, у издању „Стубова културе” и „Витала” из Врбаса („Инвеј”, Београд).

З. Р.