Глумица Наоми Вотс, номинована за Оскара за улогу у драми „21 грам” и звезда филмова „Булевар звезда”, „Круг” и „Кинг конг”, тумачиће Мерилин Монро у филму „Плавуша”, екранизацији истоимене контроверзне књиге о животу славне холивудске звезде.

По објављивању 2000. књига „Плавуша” (Blonde) подигла је прашину, јер је на 700 страница Џојс Керол Оутс изнела најсочније детаље из љубавног живота чувене диве. Ова биографија у којој се мушкарци у Мерилинином животу спомињу искључиво под надимцима: „бивши спортиста” (Џо Димађо), „писац” (Артур Милер) или „председник” (Џон Кенеди), врви од „врућих” сцена попут оне у којој глумица води љубав са америчким председником док он телефоном разговара са Фиделом Кастром. Оутс је за своју књигу, која је била номинована за Пулицерову награду, рекла да „није историјски тачна у сваком детаљу, али да садржи поетску истину”.

Снимање филма о Мерилин почеће у јануару 2011. у Лос Анђелесу, најавио је у магазину „Холивуд репортер” редитељ Ендру Доминик.

– Зашто је Мерилин Монро највећа икона 20. века? За мушкарце, она је предмет сексуалне жеље којој је очајнички потребна заштита. За жене, она је симбол свих неправди које оне трпе. Она је Пепељуга принуђена да живи у пепелу – изјавио је Доминик, познат по драми „Кукавичје убиство Џесија Џејмса” са Бредом Питом у насловној роли.

Норму Џин Мортенсен (1926–1962), познатију као Мерилин Монро, јавност је упознала у њеној 20. години, када је позирала нага за календар „Златни снови”. Њена каријера кренула је узлазном путањом после сарадње са агентом Џонијем Хајдом који је у њој видео „нешто више од лепе жене” и омогућио јој улогу у филму „Џунгла на асфалту” Џона Хјустона. Критика је одмах похвалила Мерилин и истакла: „Њена интерпретација лика штићенице адвоката зрачи природном еротиком којом ће засенити многе искусније супарнице.” Тако је и било.

После роле у филму „Све о Еви” добијала је све значајније улоге и вредније уговоре. Била је хваљена због филмова: „Седам година верности” Билија Вајдера са култном сценом у којој јој ветар диже хаљину, и „Мајмунска посла” и „Мушкарци више воле плавише” Хауарда Хокса, у ком је певала песму „Дијаманти су најбољи пријатељи девојке”.

Титулу „звезде и нове богиње секса”, како је писала тадашња штампа, стекла је улогом неверне жене у драми „Нијагара”, а популарност је увећала удајом за америчког играча бејзбола Џи Ди Мегија и све чешћим тумачењем драмских улога, попут амбициозне креације барске певачице скитнице у „Аутобуској станици” Џошуе Логана. Међутим, највећи успех постигла је комедијом „Неки то воле вруће” за који је награђена „Златним глобусом”.

Иако су је многи хвалили, било је и оних који су је „блатили”, а несигурна у свој таленат, Мерилин је похађала часове глуме у њујоршком „Глумачком студију” Лија Стразберга. На врхунцу своје каријере почетком шездесетих година прошлог века, после трећег брака, са драматургом Артуром Милером, који је писао сценарио за њен последњи филм „Неприлагођена”, осећајући раскорак између већ створеног мита о себи и унутрашњег незадовољства, Мерилин Монро доживљава нервни слом. У то време била је све „чуднија и ћутљивија” на снимању, па је добила отказ за филм „Нешто се мора и пружити”, иако су материјали показивали да снима једну од најбољи улога.

Последњи јавни наступ имала је у мају 1962, певајући „Срећан рођендан, председниче” на прослави рођендана америчког председника Џона Кенедија, а новине су биле препуне текстова о њеној афери са Кенедијем. Под неразјашњеним околностима Мерилин је преминула 5. августа 1962, а као узрок смрти наведено је предозирање таблетама за спавање. Међутим, постоје многе теорије које говоре да је за њену смрт одговорна породица Кенеди.

Ова атрактивна плавуша која је мамила уздахе мушкараца широм света била је, на први поглед, индустријски производ Холивуда. Међутим, јединствен спој нимфе, наизглед наивне згодне плавуше, али и спонтане и сензибилне даме за високо друштво, Мерилин је била освежење и новост у холивудском систему звезда. Овој најимитиранијој глумици првог века филма и данас се тражи замена, али безуспешно. Била је симбол холивудског гламура, истовремено и његова жртва, пример наличја америчког сна и женски пандан Џејмсу Дину, која ће после трагичне смрти на врхунцу славе послати легенда и култна личност многих генерација.

И. Аранђеловић