Рашка – Отварањем изложбе Љубише Манчића (1951), у Галерији Центра за културу „Градац”, у Рашки је почела са радом девета ликовна колонија Академија „Јелена Анжујска”. Манчић је изложио плакете и скулптуре, Ту су портрети Стефана Немање, Светог Саве, Јелене Анжујске, краља Владислава, Његоша, патријарха Павла, Лазе К. Лазаревића, Милорада Бате Михаиловића, Љубинке Јовановић, Марине Абрамовић, Тиодора Росића… У музичком делу програма учествовао је наш познати композитор Жарко Петровић.

Учесници ликовне колоније прво су обишли манастир Градац, задужбину Јелене Анжујске и њеног мужа, краља Уроша Првог Немањића, из тринаестог века, а потом се прихватили штафелаја и боја. Карла Сторч (1983) и Алехандро Вордиун (1978), допутовали су из далеког Мексика. Студирају сликарство у Универзитетском центру Веракруз. Професор им је Београђанин Урош Ушћебрка. Он је завршио вајарство на Факултету примењених уметности и дизајна у Београду. Прошле године на ликовној колонији био је Емилио Лозано Фигуеирас. Карла Сторч и Алехандро Вордиун већ су били на колонијама у Тршићу, Пожаревцу и Сребреници. Карла Сторч насликала је пајзаж, а Алехандро Вордиун своју слику назвао је „Српска мајка”.

Галина Тодоров (1970) на великом платну слика манастир Градац. Два мања је спојила у једну целину. На средини доминира круг који представља, каже, јединство. Завршио је Националну ликовну академију у Софији, одсек графике. Иако сличних ликовних колонија има и у Бугарској, она је први пут на једној ликовној колонији. Матеј Енрик (1978), стигао је из Букурешта. Завршио је Теолошки факултет, групу за зидно сликарство. Имао је три самосталне и четрдесетак групних изложби. Поставио је занимљиву композицију: платно и дрво. Слика румунског војника, који много подсећа на нашег Милоша Обилића. Први пут је у Србији. Људи су, вели, темпераментни, а у Рашки га опчињавају магичне планине.

Олег Селиверстов (1970), дошао је у Рашку из Русије, после мало лутања, преко Новог Пазара. Ради ентеријере ресторана, банака, музеја. У Рашки и околини фотографише грађевине. Направио је читав низ фотоса манастира Градац, спољни изглед али и детаље из самог храма. Све ће му то, једног дана, ваљати у његовом послу. Уз кафу и домаћу ракију, с лакоћом прави портрет Љубише Манчића. Даница Баста (1951), сликар и графичар, магистрирала на Факултету ликовних уметности у Београду. Учествовала је на више од двадесет изложби у земљи и иностранству. У Рашки је насликала „Космички сонет”. Слика има четири сегмента: два катрена и две терцине, баш као прави сонет. Њен „космички сонет” личи највише на „камене сонете” Стевана Раичковића.

Бранко Миљуш (1936), познати сликар и графичар, универзитетски професор, такође је један од учесника ликовне колоније. Његови радови налазе се у галеријама у Београду, Загребу, Љубљани, Сарајеву, Варшави, Прагу, Женеви, Бечу, Вашингтону… Слике Весне Милуновић (1952) одишу еротиком. Слика тканине и њихове наборе. Носталгична је, слика прошло време, догађаје који су минули. У наборима својих слика гради чауру у којој се скрива од, како каже, цензурисане реалности. Своју слику је назвала „Траг”, а траг открива присуство, односно одсуство човека.

Остоја Балкански (1937) вајао је, сликао и излагао у Сирији, Судану, Нигерији, Либији, Гвинеји, Ираку, Шри Ланки, Аустралији… Портретисао је многе шефове несврстаних земаља. У Рашки слика пејзаже. Борислав Вулевић (1952) рођен је у Пећи, а већ тридесет две године живи у Рашки, па је, у неку руку, домаћин овогодишње колоније. Завршио је Факултет уметности у Приштини, магистрирао код Светомира Арсића Басаре. Професор је Факултету уметности у Звечану. Највише воли да ради у дрвету. У Рашки, од комада дрвета, прави птицу, удахњује јој живот. На ликовној колонији слика и Тиодор Росић, уметнички директор Рашких духовних свечаности.

Сликари ће на крају, као и претходних година, направити и једну заједничку слику – „Рашко братство”. У Рашки се ових дана говори шпански, енглески, француски, руски, румунски, бугарски… Сви су већ научили да на српском кажу: Добар дан, хвала, живели… Одлично се између себе разумеју, јер говоре универзалним језиком сликарства.

----------------------------------------------

Поклон граду Рашки

Остоја Балкански, пуне четири и по деценије ради и ствара, пун је занимљивих идеја, али не наилази, баш увек, на разумевање средине. Урадио је више од 250 барељефа знаменитих Срба, од Немање до патријарха Павла. Граду Рашки поклонио је рељефе-портрете Стефана Немање и Светога Саве, које је излила Уметничка ливница „Браћа Јеремић” из Београда.

Зоран Радисављевић