Ребаланс буџета и драстично смањење новца у каси Министарства културе изазвали су талас незадовољства у јавности, а међу незадовољнима су и издавачи који су победили на конкурсу за откуп књига за библиотеке. Они су припретили тужбом уколико до краја ове године не добију укупно деведесет девет милиона динара јер су за толики износ потписали уговоре. Савез издавача Србије побунио се против актуелног обећања Министарства да ће добити педесет милиона динара за своје књиге, док ће за остатак новца морати да се стрпе, о чему постоји ад хок уговор. Министарство културе каже да више новца за сада нема.

Издавачи кажу да је уговор, који је потписан крајем прошле године на износ од деведесет девет милиона динара, за њих једино прихватљив. С друге стране, Министарство културе објашњава да су им тренутно, одлуком владе и скупштине о ребалансу буџета, руке везане. Опет, издавачи узвраћају да су књиге, које су послате о њиховом трошку, већ у библиотекама, односно рукама читалаца, и да је то потребно платити.

Гости „Политике”, Небојша Брадић, министар културе, и Зоран Колунџија, власник издавачке куће „Прометеј” из Новог Сада, разговарали су о могућностима да се новчана пат позиција између издавача и Министарства реши и могућностима да се непријатности око новца за већ откупљене књиге у будућности избегну.

Брадић: Чињеница је да је ребаланс буџета за 2009. годину утицао на промену наших могућности и планова, али то не значи да је променио нашу вољу и жељу да у тој области утичемо на подстицање и развој културе.

У буџету је планирано педесет милиона за откуп, а у наредном периоду ћемо настојати да обезбедимо још новца што је по првобитном плану откупа било предвиђено још почетком године. Иначе, потпуно разумем незадовољство које се појавило тим поводом.

Колунџија: Било би идеално решење да смо заједно иступили с протестом због тако мало пара намењених за књиге а прилив у буџет је и даље у паду. Ја веома ценим то како ви гледате на све ово, али било је министара који су познати по укидању откупа књига и добро је да сада макар нешто постоји.

Политика: Један од основних проблема је нерегуларност самог расписивања конкурса за откуп књига. Нико нема право да троши унапред буџет који не постоји, неко је увео обичај да се распише конкурс за откуп у 2008. години, а да се троши новац за 2009. годину. Откуд ви да знате колико ће бити пара?

Брадић: Ми имамо институције које су на неки начин затворене, и годинама то тако иде. Оне се финансирају по обавези коју држава има, а приватни сектор се јавља на конкурсу где пролазе веома тешку процедуру да би били уважени од стране Министарства. Слажем се с вама да је то неравноправна утакмица. И то је оно што ми настојимо да променимо и указујемо на тај проблем, што не иде лако.

Откуп књига је помоћ библиотекама да би попуниле фондове. Он није директна помоћ издавачима. Ја бих више волео да ми, као подршку издавачима, подржимо капитална издања, која су важна за културу. У Војводини је, ако се не варам, одлука је препуштена библиотекама. Библиотеке врше самостални откуп.

Колунџија: То ми није познато, зато што не знам како Покрајина дистрибуира паре.

Брадић: Ја мислим да они дају новац библиотекама и да онда библиотеке саме одлучују које ће књиге куповати. Овај откуп који је сада спровођен у овој и прошлој години, комбинован, некако је мање лош у односу на ове претходне.

Колунџија: Мање је лош, али није више логичан. По извештају Библиотеке Србије прошле године је објављено више од 17.000 књига, а од тога су издавачи понудили на откуп само 2.500 књига. Зашто је та комисија морала толико књига да скине са списка? Треба повећати шансу библиотекарима да добијају што је могуће више књига. Рецимо, „Декамерон” се по 16. пут откупљује, исти је превод, али само зато што је сада код овог издавача његово прво издање.

Спремио сам неколико баналности које су занимљиве да знате. Још се дају обавезни примерци као да постоји велика Југославија. Издавач, односно штампарија, обавезан је да да десет књига када се заврши штампање и тих десет књига иде у Фонд Народне библиотеке Србије и Библиотеке Матице српске, које су јединствена национална кућа. Раније је то ишло у осам републичких центара и било би нормално да се даје, евентуално, две или три књиге. И за вас имам фрапантан податак. Према подацима Библиотеке Србије, прошле године изашле су 17.373 књиге и пута десет обавезних примерака, издавачи су већ дали нашој држави 173.730 књига што је за 22.000 више него што је откупљено. Ако се број откупљених књига, укупна вредност откупа је виша од 98 милиона, подели на оне књиге испадне просечна цена књиге 650 динара, што значи да су кроз ту вредност издавачи већ дали држави 112, односно 113 милиона динара.

Брадић: Сада морам да поставим питање да ли сви издавачи дају обавезне примерке.

Колунџија: Штампарија мора да да, али она то наплаћује од издавача. Значи, када нама прави калкулацију за штампу за 1.000 књига она већ рачуна да ће дати неки вишак књига и то чува да испоручи. Ми смо то платили. Професионалне издавачке куће путем затвореног система кроз књижаре обрну најмање пет милијарди динара, што значи да морају да плате осам одсто пораза и ПДВ и тиме су уплатили још близу петсто педесет милиона динара у буџет Србије. А имамо веома велико напрезање како да нађемо још педесет милиона. Тако да је најбоље решење да морамо заједно да се појавимо са апелом за паре.

Брадић: Проблем око откупа годинама се појављује с пропратним незадовољствима издавача, а и библиотеке имају проблема. Ових педесет милиона тешко може да задовољи потребе свих библиотека а поготово оних јужно од Београда које имају врло малу или готово никакву подршку локалне заједнице.

Колунџија: Морамо да имамо конкретан предлог како да се изађе из ове пат позиције, јер смо ми препоручили свима да врате пошиљку назад.

Политика: Ако издавачи не буду потписали нови уговор, шта ће онда бити, поготово ако дође до тужбе Министарства?

Брадић: Наша је жеља да се настави с планираним откупом и да, када се стекну услови, и други део новца исплати издавачима. Да ли ће то бити могуће до краја године, то у овом тренутку не могу да гарантујем.

Колунџија: Добили смо нови уговор, само пише износ 50 одсто мање. Да постоји макар неко обећање. Ово што је послато, изгледа као потцењивање.

Брадић: То сигурно није била намера. Ми хоћемо да у наредном периоду заједнички поправимо ситуацију. То је у ствари циљ и овог дијалога.

Колунџија: Нормално.

Брадић: Ми не желимо да будемо у рату са издавачима, зато што немамо довољно пара у овом тренутку да исплатимо оно што је било могуће према првобитном плану буџета за 2009. годину. Значи, ми смо у овом тренутку спремни да уђемо у исплату тих педесет милиона.

Колунџија: Сви су послали књиге у библиотеке. Имали смо за те трошкове ПДВ-а 91.000 и поштарину око 27.000 динара. Са ових педесет милиона динара, издавачи ће имати салдо нула. Они који су имали преведена и издања штампана у иностранству, имаће губитке.

Брадић: Мени је јасан проблем. Наравно, проблем није изазван у Министарству, изазван је тиме што је дошло до ребаланса буџета.

Колунџија: Мислим да би требало да искористимо деликатност теме којом се бавимо и да можда заједно наступимо и ја апелујем да ви будете уз нас.

Брадић: То није спорно. Ми у буџету имамо предвиђених педесет милиона за откуп књига, да то урадимо у овом тренутку да не би неко чекао неколико месеци, а да се онда и тај период пролонгира. У овом тренутку јасно упућујемо поруку да хоћемо да испоштујемо овај део обавезе који је сада могућ и да ћемо у наредном периоду настојати да и други део обавеза испунимо.

Брадић: Због сече буџета, имамо одређена планирана средства која су намењена за откуп књига. Било би драгоцено да су та средства већа како бисмо могли сада да решимо проблем који је настао.

Колунџија: Али, смањује се само једнима, тренутно.

Брадић: Није тачно, ја говорим да су у култури, па и у другим министарствима, смањена средства која се односе на археологију, на стваралаштво, на културну индустрију, на филм, на међународну сарадњу, на пројекте децентрализације, на бројне иницијативе и за откуп. Значи, у том смислу тај пакет смањивања није био рестриктиван у односу на књигу. Јер, од четвртине буџета за програме колико је остало, практично у овом тренутку је предвиђено 50 одсто средстава за откуп књига. То је оно питање што су код нас људи већином навикли да новац добијају од државе, па ако не добију од државе новац онда ће прозвати надлежно министарство зато што то није довољно. Министарство није и не може бити фонтана жеља. Једна ствар је попуњавање библиотечког фонда, друга ствар је подршка издаваштву.

Колунџија: Требало би неки конкретан одговор с ваше стране. Издаваштво не спада у те који су фонтана жеља, него се лавовски бори у крајње нерегуларним условима. Ово је једна мрвица о којој сада причамо и сада је ускраћена половина од те мрвице, за коју су издавачи платили трошкове штампаријама и имају своје неизбежне трошкове које треба да покрију са тим парама. Књига је у односу на све сегменте културе у ствари само мрвица.

Брадић: Министарство културе укупно има јако велике обавезе.

Колунџија: Колико је милијарди укупни буџет Министарства?

Брадић: Програми су 670 милиона.

Колунџија: Колики вам је укупан буџет? Мислим на све, на програме и ово што финансирате основну делатност културних институција.

Брадић: За медије и за културу 5,3 милијарде. Од тога иду субвенције институцијама. Имамо више од 30 националних институција.

Колунџија: Значи, 100 милиона за књиге су укупно два одсто од укупних средстава којима располаже Министарство.

Брадић: Ми овде говоримо о откупу књига за библиотеке. А питање функционисања установа је питање нечега што функционише и што јесте приоритет.

Колунџија: Да, али ово је и све што се чини за књиге у Србији. Значи, у односу на паре за капиталне пројекте ово је много мање пара, неких 10, 15 милиона годишње и то се не оствари све. Књига је стварно у понижавајућем положају у односу на све остало.

Политика: Да ли бисмо могли неки заједнички закључак да направимо из овога?

Брадић: Не можемо имати заједнички закључак зато што у овом тренутку стоји једна оцена коју ја тешко могу да не прихватим, да је издвајање за откуп књига један симболичан проценат у односу на целокупан буџет Министарства културе.

Колунџија: Ја једино могу да кажем да не могу да схватим да чиновник из Министарства финансија направи расподелу по ставкама у Министарству културе и каже – на томе ће се смањити, него је то урадила ваша служба чинећи медвеђу услугу прво вама, а онда свима нама. Јер није иста позиција ако група синеаста очекује да конкурише за филмове, а овде је књига готов производ. Издаваштво је било оптерећено разним трошковима, правило је производе који су се некоме свидели, неко их је купио и рекао да се у његово име пошаљу тамо и тамо.

Брадић: Невоља је у томе што ваљда свака од области наступа са позицијом да је она на неки начин понижена одређеним износима предвиђеним у буџету.

А. Цвијић
С. Стаменковић