Posle usvajanja Uneskove Konvencije o zaštiti nematerijalne kulturne baštine u Skupštini početkom maja, Srbija bi uskoro mogla da se priključi zemljama poput Argentine, koja je zaštitila tango kao svoje kulturno dobro, ili susedna Hrvatska, koja je na listu, između ostalih, stavila svoje čipkarstvo. Unesko je 2003. godine procenio da je nematerijalno kulturno nasleđe deo narodnog stvaralaštva i da je potrebno da bude zaštićeno od globalizacije i nestajanja. To može da bude običaj, jezik, muzika ili zanat, autentičan za našu zemlju. Za sada je sigurno da je srpska krsna slava najbolji „kandidat” za Uneskovu listu nematerijalne baštine sveta.

Prema rečima Saše Srećkovića, višeg kustosa iz Etnografskog muzeja u Beogradu, u predstojećem periodu trebalo bi da se oformi komitet pri Ministarstvu spoljnih poslova, u saradnji sa Ministarstvom kulture.

– Konkretniji rad na terenu očekujemo u oktobru, kada je planirano da bude održan skup u Sirogojnu. Dogovoreno je da Etnografski muzej bude mesto na kojem će biti smešten inventar nematerijalne baštine, dok će u Sirogojnu biti centar za programske aktivnosti i rad na terenu – kaže Saša Srećković.

Konvenciju o zaštiti nematerijalne kulturne baštine je zvanično pripremalo Ministarstvo spoljnih poslova Ministarstvo kulture je 11. februara ove godine tekst konvencije prosledilo u Vladu Srbije, a 5. maja je usvojena u Narodnoj skupštini.

Krajem maja, delegacija Ministarstva kulture na čelu sa Nebojšom Bradićem posetila je Sirogojno kada je održana i promocija izrade keramičkih posuda u selu Zlakuse. Ovaj zanat pravljenja posuda, koji se više od 5.000 godina prenosi sa kolena na koleno, takođe bi mogao da se nađe na Uneskovoj listi „neopipljivog” nasleđa. Bradić je prilikom obilaska Sirogojna rekao da su zemlje u regionu dosta uradile na zaštiti nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Hrvatska je još 2004. godine, čitavih šest godina pre Srbije, usvojila Konvenciju o nematerijalnoj kulturnoj baštini i trenutno na listi ima desetak nematerijalnih kulturnih dobara, kao što je fešta Svetog Vlaha, zaštitnika Dubrovnika. Inače, u svetu se često vodi prava bitka oko toga čija je baština autentični izdanak podneblja. Krajem prošle godine, oko tanga su se „otimali” Urugvaj, Španija, Argentina i Maroko. Unesko je presudio da je čuveni ples nastao u Buenos Ajresu i da može da bude samo argentinski.

S obzirom na to da Hrvati već imaju veliku prednost u odnosu na Srbiju, tamošnje Ministarstvo kulture predložio je oko 80 narodnih fenomena, među kojima je klapsko pevanje, slavonski kulen, lički sir škripavac, lončarstvo iz severozapadne Hrvatske i slavonski bećarac. Bećarac smo i mi mogli da predložimo za srpsku kulturnu baštinu, jer on predstavlja „najpopularniji vokalnoinstrumentalni napev Slavonije, Baranje i Srema”. Hrvatska se potrudila da zaštiti i specifična narečja na svom podneblju, pa je na svoju listu stavila i govor Huma na Sutli, žminjski govor i ikavski dijalekat. Hrvati imaju i svog predstavnika u Uneskovom Međuvladinom odboru za nematerijalnu baštinu, pa tamošnji mediji prenose da i to daje našem zapadnom susedu veliku prednost. Ukoliko bi se ispunili svi oštri uslovi Uneska, a to je izuzetna vrednost, ukorenjena kulturna tradicija, afirmacija kulturnog identiteta i druge, i uz veći angažman nadležnih, krsna slava bi mogla do ponese i epitet remek-dela nematerijalne baštine čovečanstva.

S. Stamenković