Аустралијске теме нису ми блиске. Зато и желим да мој први дугометражни играни филм буде о девојци са Балкана, избеглици из Босне, која почиње да живи у Сиднеју, каже Јасна Крсмановић, филмска и ТВ редитељка и продуценткиња из Сиднеја.

Јасна Крсмановић (36) ових дана се после пуне деценије први пут обрела у Београду како би нашла копродуценте за свој филм „Освета”. Ћерка позоришног глумца, редитеља и организатора Драга Крсмановића, рођена је у Зрењанину, а због очевог посла, одрасла је у Сарајеву. За време рата добили су избегличку визу и отиснули се на други континент. Тамо је завршила ТВ и филмску продукцију на Универзитету технологије у Сиднеју, као и режију у Аустралијској филмској школи. Реализатор је програма на телевизији Ес-Би-Ес, намењеној различитим етничким заједницама.

Води продуцентску кућу „Синепоет”. Снимила је документарни филм „Пјеро”, уврштен у програме шпанских и аустралијских фестивала, као и кратки метар „Упозорење, овај филм може имати титлове”, комедију, топлу људску причу о људима са простора бивше Југославије.

– Стално сам запослена на телевизији, а новац за филмове налазим тако што конкуришем за фондове. У Аустралији није реткост да људи сами финансирају своје филмове новцем који зараде на другој страни. Филмаџије тамо обавезно имају неки други, сталан посао који често није повезан са уметношћу, објашњава наша саговорница.

Нада се да би филм са радним насловом „Освета” могао да буде аустралијско-српска копродукција.

– Волела бих да радим са овдашњим глумцима. У Аустралији би ми стварно било тешко да пронађем глумицу која би на српском и на енглеском језику играла јунакињу.

За разлику од азијских усељеника који показују интересовање за уметност, српска заједница у Аустралији се не бави културом – додаје Крсмановићева. Она каже да јој је тешко да међу људима одавде пронађе сараднике или потенцијалне финансијере својих наслова.

– Није ми пошло за руком да прикупим новац за филм о бомбардовању Србије.

Аустралијски синеасти снимају филмове о Абориџинима, каже Јасна Крсмановић. Имигранти се држе својих тема: Либанци у трилерима обрађују криминал, Грци се шале у врло гледаним комедијама, а Вијетнамци се баве земљацима који на бродовима стижу на обале нове домовине.

Она и даље свуда са собом носи камеру и снима чим јој се неко учини довољно занимљивим. Тако је настао и „Пјеро” – филм о човеку који проводи век на плажи у Сиднеју и тврди да је најбољи живот уз звуке таласа и поглед на галебове.

Али, Јасна Крсмановић публику за своје радове пре свега види у Европи. Аустралијанци не гледају ни домаће, ни стране филмове. Осим америчких.

– Једино што људе натера да иду у биоскоп је холивудски хит, доживљај који се употпуњује брдом кокица и масне хране.

Ј. Стевановић