Од нашег сталног дописника

Бањалука – Да су стећци вредни културноисторијски споменици Босне потврђује и намера Министарства цивилних послова БиХ да их, заједно са Србијом и Црном Гором, кандидује за стављање на Унескову листу светске културне баштине. Ово је био повод за разговор са професорком историје уметности на Универзитету у Бањалуци и чланицом Комисије за очување националних споменика БиХ др Љиљаном Шево.

Због чега се стећци кандидују на листу Унескове културне баштине?

Зато што неспорно испуњавају критеријуме потребне за упис на листу светске културне баштине и тако би квалитетно били представљени широкој јавности, не само стручној. Зато што би могли, уз испуњење других услова, допринети много већој туристичкој посети, уз све користи које она доноси. Зато што ће, бар у смислу законске регулативе – детаљни планови управљања, строге мере заштите које захтева Комитет за светску баштину Унеска – бити боље заштићени.

Из ког периода датирају стећци и шта значи реч стећак?

Термин стећак је новијег датума и не поклапа се са изворним народним терминима за специфичне средњовековне надгробне споменике настајале од краја 12. до првих деценија 16. века. Широм простора на којем се наилази на стећке – а то су данашња Босна и Херцеговина, део западне Србије, Црне Горе и југоисточни делови Хрватске – мештани ова средњовековна гробља називају локалним називима: мраморови, мраморје, каменови, белези...

Љиљана Шево

Стећак је изведеница од народног облика „стојећак” – камен који стоји над нечијим гробом. Раширеност овог термина је последица чињенице да су прва систематска истраживања урађена у време Аустроугарске владавине и да су се проучаваоци овдашњих старина определили за назив стећак и да су га потоњи истраживачи преузимали све до најновијих публикација.

Шта су њихове културно-историјске карактеристике?

Дуго коришћену, често у ненаучне сврхе, тврдњу да су стећци надгробници босанских богумила, наука је у другој половини 20. века   побила. На основу сачуваних имена покојника над чијим гробовима стоје стећци њихова појава се не може доводити у искључиву везу са неком од три цркве присутне на простору средњовековне Босне и Хума – православном, католичком и црквом босанском. Према сачуваним писаним подацима, многи од оних који почивају под стећцима били су православни. То нам више говори и о малим гробним црквама чији се трагови још виде на многобројним некрополама. Натпис на једном мрамору у Граховчићима код Травника сведочи да је покојник исповедао западно хришћанство, а већи број натписа на стећцима који помињу епитет „крстјанин”, или титулу „гост” наводи на закључак да су под њима сахрањени припадници цркве босанске.

Какви су украси на стећцима и колико их има ћириличне натписе?

Више од 5.600 стећака је украшено. Украсни мотиви могу да се поделе у бордуре, архитектонске мотиве, симболичне и астралне знаке (спирала, полумесец, розета, крст), хералдичке и вегетабилне мотиве, оружје (штит, мач и лук са стрелом), зооморфне мотиве (јелен, коњ, пас, лав, змија, медвед, птице, фантастичне животиње), људске ликове (стилизовани, са ореолом, коњаници, стојеће фигуре са подигнутом десном руком) и вишефигуралне сцене (лов, коло и витешко надметање, турнир). Стећака са натписима има око 380, а натписи су ћирилични.

Који су стећци најзначајнији?

Зависи да ли вреднујемо историјске, стилске, иконографске или епиграфске одлике. Због изузетне украшености неки истраживачи сматрају да је стећак из Згошће (сада у дворишту Земаљског музеја у Сарајеву) надгробни белег бана Стјепана II Котроманића. Археолошка и антрополошка истраживања урађена у лето 2010. године у Згошћи код Какња можда ће помоћи у доношењу поузданијих закључака у погледу идентитета покојника.

Најбогатије су украшени стећци у средњовековном Хуму, данашњој Херцеговини. Кад је реч о некрополама, најпознатија је она у Радимљи код Стоца. Али треба споменути и велика средњовековна гробља у Гвозну код Калиновика, Бјелосалићима код Сокоца, Калуфима код Невесиња, Убоском код Љубиња, Буратима код Рогатице, Врбици код Фоче, као и живописне призоре мањих планинских гробља, попут оних у Лукомиру на Прењу или на Блидињу.

Колико има укупно стећака, а колико у БиХ, Србији, Црној Гори и Хрватској?

Незахвално је бавити се бројевима, али говори се о неких 69.000, размештених у 3.100 локалитета. Има и појединачно постављених надгробника. Према неким евиденцијама око 60.000 их је у БиХ, мање од 4.500 у Хрватској, нешто више од 2.000 у Србији и око 3.000 у Црној Гори. Сваки зимски мраз, свака градња бунара или пробијање новог сеоског пута односи на десетине стећака. На некрополама које су пре пола века бројале на стотине надгробника данас је видљиво неколико десетина. Питање очувања овог дела културно-историјског наслеђа представља нерешив проблем.