Аранђеловац – На седници СО Аранђеловац донета је Одлука о измени Статута смотре уметности „Мермер и звуци”, којом се број чланова Управног одбора са пет повећава на девет чланова. На то су оштро реаговали поједини одборници јер, према њиховом мишљењу, крајње је време да се расправља о (не)раду запослених у овој културној институцији, лошем овогодишњем програму и срозавању угледа ове манифестације, познате далеко ван граница наше земље.

Како је истакао одборник Нове Србије Иван Ивановић, главни кривац за неквалитетан програм смотре је њен в.д. др Миодраг Фишековић, који је показао неспособност у испуњавању основних циљева.

- Не знам чиме је он заслужио да по други пут буде именован за в.д директора, а нема факултетску диплому. Питам се ко и зашто приватницима на реверс даје монументалне мермерне скулптуре. Исте су пролетос „опране”. То је урађено мимо струке, неконтролисаним притиском воде и коришћењем „варикине”, а потом, како смо сазнали од стручњака нису ни заштићене! У целини, културни живот у Аранђеловцу је замро, па је крајње време да на чело установа културе и управних одбора дођу нови школовани стручни људи из „бранше” а не спонзори – приватници – нагласио је Ивановић.

И одборница СНС Марина Благојевић, имала је доста замерки на рад и програм смотре. За скупштинском говорницом рекла је да смотра не треба да промовише аранђеловачке локалне ресторане, већ да се бави програмом. Заиста је срамота шта је доживела ова позната смотра, стара 45 година с никад сиромашнијим програмом и толиким бројем запослених и радноангажованих. Зашто нема филмских остварења, познатих музичких стваралаца, премијерних приредби... лане је требало да вајари са пет континената израде заједничку монументалну скулптуру, али су урадили само макету за коју је потрошено око 2.000 динара! – каже Марина Благојевић напомињући и да је срамотно што је сајт смотре ажуриран последњи пут 2008. године!

– Културна традиција Аранђеловца веома је богата и у светским оквирима – каже за „Политику” др Бранко Златковић, изврстан познавалац овдашњих културних прилика. Седамдесетих година 20. века и меродавни Унеско скренуо је своју позорност међународном симпозијуму скулптура „Бели венчац”, То је било заслужено признање, јер је ондашњи културни живот Аранђеловца доживљавао своје златно доба – прича Златковић.

Недавно ми је, наставља казивања Златковић, један средовечни Аранђеловчанин који сада живи у Београду рекао, како у време лета он и његови пријатељи нису одлазили на море, само зато да не пропусте програм смотре „Мермер и звуци”. Нажалост од тог сјаја, данас је мало шта остало. После распада Југославије, Аранђеловац уместо да својим сјајним културним наслеђем и великим културним потенцијалом још више добије на значају, попут рецимо Дубровника или Охрида, сасвим је нестао са културне мапе. Уместо вреве гостујућих вајара, керамичара, сликара, глумаца, књижевника, музичара, играча, научника и гостију – туриста, данас знаменитим парком, у коме је најпознатији музеј скулптура под отвореним велом од белог венчачког мермера најпознатијих светских уметника, доминирају суморне слике. Општим немаром, Аранђеловац је нажалост остао и без традиционалне инфраструктуре и репрезентативних простора у којима би се одржавали културни садржаји – закључује др Бранко Златковић.

У жељи да чујемо и другу страну о изнесеним замеркама на програм и активности смотре „Мермер и звуци”, потражили смо в.д. директора смотре Миодрага Фишековића, али нам је у служби за односе са јавношћу речено да ће бити у Аранђеловцу од 3. до 5. августа.

Б. Његован

---------------------------------

Мермер и звуци

Ове године смотра уметности „Мермер и звуци” обележава 45. годишњицу постојања. У склопу смотре одржавају се и међународни симпозијуми скулптуре „Бели венчац” и „Свет керамике”.

До сада је учешће на смотри имало 205 еминентних вајара из земље и света, који су радили 242 монументалне скулптуре, од којих се 63 налазе у парку Буковичке бање и под заштитом су државе. На симпозијуму „Свет керамике” учешће је узело 265 керамичара који су од познате буковичке глине израдили близу 1.000 уникатних дела непроцењиве вредности.