Драма „Флешбек” Александра Јанковића једини је домаћи представник у такмичарском програму „Европа ван Европе”, у којем се осам филмова такмичи за „Политику” награду „Еритроцит” за најбољи филм, која ће бити додељена вечерас у „Сава центру”, на затварању 38. Феста.

Према сценарију Душка Премовића, у играном целовечерњем дебију „Флешбек” редитељ Јанковић слика трагичност прихватања последица догађаја и живота у Србији током деведесетих година прошлог века који су оставиле дубок траг на просечну београдску породицу. Без моралисања, оправдања и кривице, овај филм слика смех и сузе као подједнако адекватне реакције на околности које нас тиште, и приказује покушаје главној јунака Душана да, после одслужене затворске казне, окупи породицу која се распала и заглибила у дуговања и зависност од алкохола и наркотика.

– Свако зна личну трагедију коју је проживео током деведесетих година. Као сценаристу, интересовале су ме последице распада једне породице у Београду. Нисам желело да указујем на злочинце, нити на жртве, јер су оне увек најневиније. Недужних нема, а нема ни апсолутних криваца – сматра сценариста Премовић, иначе и аутор предлошка филма „Неко ме ипак чека” Марка Новаковића који је награђиван у земљи и иностранству.

Поред сценаристе Премовића који у „Флешбеку” тумачи главну улогу, у филму играју: Владица Милосављевић, Бранко Видаковић, Дариа Јаношевић, Борис Комненић, Ирена Мичијевић, Слободан Ћустић и Растко Јанковић, са којима је редитељ Александар Јанковић сарађивао „врло креативно и подстицајно, уз захвалност на свим наученим лекцијама”.

– Сваки редитељски поступак у филму био је подређен слову на папиру сценарија. Уз апсолутно разумевање са глумцима у њиховој игри и одлуку да је црно-бела фотографија у филму најбољи избор за сурову тематику „Флешбека”, желело сам да атмосфера филма буде сирова – истиче редитељ Јанковић (32), апсолвент на београдском Факултету драмских уметности на катедри за филмско-телевизијску режију, који је за кратки играни филм „Тачка” освојио неколико награда на домаћим и страним фестивалима.

Његов колега са факултета, монтажер Растко Петровић, додаје да је жеља екипе филма била да се „сировост задржи и да се не подилази гледаоцима”.

– Сваки монтажни рез у филму „Флешбек” није рез који би требало да шокира, већ рез који би требало да повеже два кадра и радњу – појашњава монтажер Петровић, иначе и један од продуцената филма.

Директор фотографије у филму био је Игор Шунтер, за сценографију су биле задужене Ирена Кукрић и Љубица Милановић, костиме је креирала Мирта Грацин, а композитор музике је Душан Петровић. Драма „Флешбек” је реализована у продукцији филмске куће „Гнездо”, а подржана је средствима Филмског центра Србије и Секретаријата за културу града Београда.

И. Аранђеловић

------------------------------------------------------------

Сазрела свест народа у Албанији

У програму „Европа ван Европе” приказан је и албански филм „Жив” Артана Минаролија, који је пре две године подржан средствима Фестовог пословног пројекта сусрета продуцената и аутора „Б2Б”. Минаролијев филм је драма о крвној освети у Албанији, о прихватању (не)дела предака и укорењености традиције са којом треба да се носе наследници.

– Филм је настао према истинитој причи. Крвне освете су данас у Албанији много мање присутније, јер је колективна свест народа сазрела, а земља је отворенија и модернија него раније – истиче редитељ Минароли који је филм посветио групи од 86 илегалних имиграна који су се утопили у приобаљу Италије покушавајући да побегну из Албаније у марту 1997.