О томе  да ли је портрет Јосипа Броза Тита, насликан 1947, непотребна мрља на великој изложби посвећеној обележавању 150 година рођења сликара Паје Јовановића у Галерији САНУ у Београду, постоје опречна мишљења. Настао тако да велича владара, у моменту када је била актуелна крилатица „Трст је наш“ и „ Живот дамо, Трст не дамо“, портрет под кичицом Јовановића приказује одлучност маршала да сачува територију. Тито стоји поред стола ослоњен на стегнуту песницу испод које је мапа Истре. Међутим, како територија ипак није била сачувана, портрет је касније повучен из јавне употребе и смештен у Народни музеј. Ово дело се, према мишљењу историчара уметности, убраја у слабија остварења Паје Јовановића.

Академик Динко Давидов за „Политику” објашњава како епохални значај ове изложбе, која даје ново виђење стваралаштва Паје Јовановића, замагљује, по његовом мишљењу, једино Брозов портрет:

– Смета ми кад се на оваквој изложби појави рад коме ту није место и који умањује значај ове изложбе. Реч је о портрету Јосипа Броза који је сликан старачком, уморном руком Паје Јовановића. Невин, наиван, необавештен посматрач, који има укуса, осетиће огромну разлику између других изложених дела у целини и ове једне слике. Жао ми је што људе који су припремили ову изложбу нисам могао да уверим да би то требало променити. Осим тога, реч је о владару који је нанео велика зла српском народу.

Броз на овом портрету стоји и држи песницу на мапи Истре, то је важна епизода. Тада су направљени пропагандни плакат и фотографија а режим је искористио несрећног Пају Јовановића да по плакату наслика портрет Тита.

Давидов истиче да су Петар Петровић, кустос Народног музеја, и Мирослав Тимотијевић, професор Филозофског факултета, уложили велики напор да осмисле ову поставку и да заслужују све похвале, али му је жао што његов аргумент нису уважили.

Зашто је у избор од 97 Јовановићевих радова, који се могу видети у Галерију САНУ, уврстио и овај портрет Јосипа Броза Петар Петровић, кустос Народног музеја у Београду, у изјави за „Политику” објашњава овако:

– Ми бисмо публику слагали ако бисмо приказали само најуспешнија дела Паје Јовановића. Хтели смо да дамо праву слику уметника, дакле да га представимо и са неким манама. Паја Јовановић је био позван да у друштву младих уметника портретише Броза на двору. Друго, то је стојећи, а не седећи портрет што је било примерено осталим портретима владара на изложби које је Паја насликао у стојећем положају, као што су стојећи портрети краља Александра и Франца Јозефа. Ако изложите слике свих владара који стоје, а ставите једног који седи то онда не би било у реду. На портрету се види владар нове државе, његова енергичност се огледа у томе што он устаје са столице и песницу држи на мапи Истре. Прича се да је портрет урађен по плакату и то објашњава зашто је уметник мало слабији у неким сликарским решењима.Јовановић је био сликар одређеног историјског тренутка. Овај портрет није лош, може се рећи само да је слабији, јер ни за једну слику Паје Јовановића не можете рећи да је била лоша.

На питање да ли је Јовановић могао да одбије да слика маршала, Петровић наводи да је сликар мудро оценио ситуацију, да је био стари господин, љубазан и одличан психолог. Он то није могао да одбије јер је морао да се врати назад у Беч, требало је да добије пасош и сва следовања као заслужан уметник – објашњава Петровић.

У тексту каталога који прати изложбу, чији је аутор проф. др Мирослав Тимотијевић о настанку дотичног портрета се наводи:

„Пају Јовановића позивају са још десетак сликара да портретише Броза, са задатком да се произведе нова икона новог поретка. Сликар помиње да су услови за рад били лоши, посебно се жалећи на осветљење и место које му је било додељено, што му није дозвољавало да направи добре скице, од којих су неке сачуване. Портрет је како сликар истиче атељерска конструкција. Заснован је на визуелизовању одлучног, харизматичног вође у миру и у рату, творцу нове Југославије. Мада је Броз позирао седећи, Јовановић га је насликао као стојећу фигуру у сивомаслинастој маршалској униформи. Идеја о двојној функцији маршала исказана је овешталим стереотипом фигуре постављене поред стола која исказује истовремено идеју о vita activa и vita contemplativa. И одлучан искорак. Средишња идеолошка тачка композиције, оно што се у старом појмoвном апарату академске уметнoсти нaзивало ’ефектом’, усмeрено је на симболику шаке, одлучно постављену на сто са мапом на којој је приказана зона Б са Трстом и околином, која је у то време била спорна у спољној политици нове државе.”

-----------------------------------------------------------

Бизаран Брозов портрет

У књизи утисака на изложби слика Паје Јовановића која је веома посећена, поред бројних похвала издваја се анализа карикатуристе Борислава Станковића Стабора:

„Портрет Јосипа Броза је вероватно због старости сликара изведен на бизаран начин. Што због Брозовог краткотрајног позирања, што због сликареве дрхтаве руке и нетачне перцепције лика резултат је следећи:

Десно маршалово око изгледа вештачко, значи непогођено, десна маршалова рука је насликана тврда као батина, а десна маршалова нога се не види као да је нема.”

Биљана Лијескић