Зајечар – После више велелепних мозаика са представама из лова, који су од 1953. године до данас откривени међу зидовима царске палате Ромулијане у Гамзиграду код Зајечара, ових дана изван зидова ове царске грађевине пронађена је прва мермерна скулптура трачког коњаника у лову, великих димензија и лепоте. Наши и немачки археолози открили су је у суботу, 17. јула, око 18 часова, северно од палате, на простору који је у минулих пет година истраживан најсавременијим геомагнетским и геофизичким снимањем, без копања. Једногласни су у процени да је откриће изузетне вредности и значаја и да ће допринети поузданијем расветљавању периода пре почетка градње царске палате, крајем трећег века нове ере.

О новом значајном открићу на Гамзиграду, једном од десетак најзначајнијих у минулих 57 година, колико се Гамзиград систематски истражује, новинарима су јуче говорили Герда Зомер фон Билов са Немачког археолошког института у Франкфурту и наши стручњаци Стефан Поп Лазић са Археолошког института у Београду и Маја Живић и Бора Димитријевић из зајечарског Народног музеја. Сви се слажу да је скулптура са представом из лова (на постољу дужине 120 сантиметара пас уједа дивљу свињу, а виде се још и копите коња, без коња и коњаника) прва очувана скулптура трачког коњаника до сада откривена на Балкану и да она својом лепотом и луксузом намеће другачије тумачење ближе околине царске палате. Посебно њеног северног дела, где је до сада геомагнетском методом под земљом снимљено 50 објеката. Прва сондажна испитивања у овом својеврсном, до сада непознатом, насељу изнедрила су ових дана скулптуру трачког коњаника, а наши и немачки стручњаци – на основу овог открића и откривеног дела пећи за производњу стакла, и више новчића из римског периода – наговештавају још пуно значајних открића. Са пуно сигурности може се тврдити да је насеље саграђено пре него што је император Галерије почео да гради Ромулијану. Претпоставља се да је саграђено да би у њега били смештени градитељи будуће палате, а није искључено да је у том насељу живео и сам император Галерије, који је пожелео да у близини родне куће сагради и царску палату.

Најновије велико откриће указује и да насеље није било нимало обично. И зграда која се сада истражује, дужине око 30 метара, вероватно није била привредно-занатски центар, као што се донедавно мислило. Има индиција да је то била и раскошна вила неког богатог велепоседника.

Овогодишња истраживачка кампања почела је првих дана јула и трајаће до половине августа, а истраживачи, охрабрени несвакидашњим открићем, ишчекују да би ускоро могли пронаћи и остале делове скулптуре – коња и коњаника. Није искључено да би коњаник могла бити и римска богиња лова Диана.

Изван зидова Ромулијане, најочуваније римске царске палате, могла би се указати и значајнија открића од оних у палати. Чини се да су све више у праву они који тврде како време великих открића на Гамзиграду није прошло, да Гамзиград и Ромулијана крију још многе тајне.

С. Тодоровић