Антони Краус, програмски директор за културу Унескове канцеларије у Венецији представио је недавно конвенцију о очувању нематеријалног културног наслеђа са аспекта Унеска, на првом регионалном семинару одржаном у Музеју „Старо село” у Сирогојну.

У организацији Министарства културе, семинару на тему „Имплементација Унескове конвенције о очувању културног наслеђа у Републици Србији” присуствовало је педесет учесника из западне Србије, што је омогућило да у раду овог скупа учествују локални музеји, институције културе, невладин сектор, удружења, фолклорна друштва, грнчари и други појединци који негују нематеријалну културну баштину. Планирано је да у нашој земљи буду одржана још три слична семинара и то у Војводини, Јужној и Источној Србији. Циљ оваквог скупа био је упознавање стручњака о начинима имплементације Унескове конвенције о очувању нематеријалног културног наслеђа код нас, представљање практичне примене конвенције на основу искустава у региону и мапирање нематеријалног културног наслеђа.

Наша национална листа почеће да се ради до краја године, а први уписи на Унескову листу нематеријалне културне баштине из Србије почеће следеће године и тај посао обављаће национални комитет од 15 чланова, који ће формирати српско Министарство културе.

– Ова конвенција је веома млада, настала је 2003, потом је 2006. ступила на снагу, а ви сте је у Србији ратификовали 5. маја 2010. Репрезентативна листа нематеријалног културног наслеђа није приоритет ове конвенције, већ је у томе да заједнице, професионалци и носиоци елемената нематеријалне баштине раде заједно. А планирано је да Србија буде домаћин регионалне конференције, односно експертске групе о нематеријалном културном наслеђу следеће године, која ће расправљати о националним законима и политици очувања ове врсте наслеђа – каже Антони Краус за „Политику”.

Како сазнајемо од нашег саговорника, Србија је међу последњим земљама у Југоисточној Европи ратификовала ову конвенцију и сада следи фаза имплементације, а она се односи на мапирање нематеријалног културног наслеђа у нашој средини, стварање националног регистра нематеријалног наслеђа и критичне масе експерата.

О активностима канцеларије у Венецији, Краус додаје следеће:

– Србија ће у 2011. бити један од главних партнера канцеларије у Венецији. У вашој земљи биће одржана и министарска конференција на ову тему и самит шефова држава о културном наслеђу, и то све у 2011. У томе ће учествовати девет земаља региона, плус посматрачи. Планирамо и конкретну помоћ за учешће на курсу за конзервацију камена који ће се одржати у Риму, помоћи ће се у финансирању курса о конзервацији мозаика, који ће бити одржан у Србији, а потом и настављања активности пројекта „Тврђаве на Дунаву” који је Унескова канцеларија у Венецији финансирала прошле године. То је пројекат који развија културни туризам и очување и конзервацију културног наслеђа. Обухвата седам тврђава на Дунаву, а то су Бач, Петроварадин, Београд, Рам, Смедерево, Свети Ислам. Поред Унескове канцеларије, партнер у овом случају биће тзв. Дунавска стратегија.

Антони Краус истиче да је потреба за оваквом конвенцијом настала из два разлога. Први је настао из потребе да се заштити нематеријално културно наслеђе које се у транзицији полако губи и мора добро да се разуме. Други разлог је што су споменици културе већ имали своју конвенцију из 1972. и тако стекли правни основ заштите, а ова конвенција је то допунила и остварила холистички приступ очувању културног наслеђа.

Краус потом наводи како је Италија ратификовала ову конвенцију и истиче да се на њиховој репрезентативној листи налази сицилијанско позориште лутака и песме са Сардиније. „Желимо да спојимо и Венецију као светско културно добро са елементима њеног нематеријалног културног наслеђа које чини гондолијерство и карневали. Да спојимо споменик културе са оним што живи у њему.”

Б. Лијескић