Музеји у Србији финансирају се највише из средстава оснивача – градова и републике, потом из сопствених прихода (продаја улазница, сувенира, каталога, књига, пружање стручних и техничких услуга) а незнатно из алтернативних извора, као што су приватни сектор, спонзорства, наднационалне организације, фондације. Како је потврђено на трибини која је на ову тему одржана у Заводу за проучавање културног развитка, управо последњипоменути вид финансирања у свету је све популарнији, са једне стране,јер државни фондови постају недовољни,а са друге,јер је друштвено одговорно пословање законски прописано и јер се овакво понашање стимулише знатнимпореским олакшицама за привреднике који улажу у културу.

У нашој земљи ни једно ни друго није случај, иако добрих примера сарадње културних институција и комерцијалног сектора има. Спонзорства и донације користи само седам установа, односно 35 одстомузеја, а њихова заступљеност у укупним буџетима креће се од један до три одсто. Чињеница да спонзори обично улажу само у „блокбастер” изложбе, јер њих прати велики публицитет а да готово и не постоји интересовање за улагање у основне делатности, као што су прикупљање, заштита и конзервација уметничких дела, музејима додатно ограничава простор за деловање, о чему су говорили Даница Јововић Продановић, директорка Музеја града Београда,и Славко Спасић, директор Природњачког музеја у главног граду.

– Наш музеј је скоро од оснивања у великом проблему превасходно зато што нема своју зграду, па смо и са тог аспекта невидљиви и неатрактивни. Покушавали смо и успевали да успоставимо добар контакт са спонзорима на појединачним пројектима, где бих истакла „Гранд кафу”, која је финансијски помогла програм „На кафи код кнегиње Љубице”. Међутим, оно што би нама и већини других музеја заиста помогло, било би дугорочно спонзорство за основне делатности, као што га имају наше спортске репрезентације и клубови. Али, за тако нешто ми очито нисмо довољно занимљиви – додала је Даница Јововић Продановић.

Указујући на могућности које ЕУ кроз програм „Култура 2007 – 2013” нуди буџетским установама културе у Србији а које нису довољно искоришћене, Мирјана Шакић, из сектора за комуникације Ерсте банке у Србији, која даје пример активне друштвено одговорне компаније, истакла је да је комерцијални сектор веома заинтересован за улагања у културу.

– У банци имамо трогодишњу стратегију пословања, која подразумева улагања у установе културе. Поред тога, ми их стимулишемо да промене навике у пословању и да се окрену пословном сектору. Један од успелих пројеката била јесарадња са Музејом савремене уметности, када смо 2008. помогли организовање изложбе „Контакт”. Наш интерес није финансијски, већ желимо да подстакнемо развој целе заједнице, без којег нинаша компанија не може да буде успешна. Пореске олакшице свакако би подстакле наш већи ангажман на овом пољу–закључила је Мирјана Шакић.

М. Димитријевић