Никада као у последњих 30 година неолиберализма није било теже бити уметник, и никада није било толико уметника и њихових група. Уметници данас једва преживљавају, али их је све више јер осећају потребу да попуне рупу коју је капитализам оставио за собом, каже у разговору за „Политику” Грегори Шолет, уметник, писац и професор из Њујорка.

Шолет је недавно у Београду одржао предавање надахнуто његовом књигом „Тамна материја: Уметност и политика у времену предузетничке културе”. Посебно га занимају неслужбене уметничке групе и западна култура у последњих тридесет година, како он каже „постфордовске економије”.

Шта раде уметници у америчком друштву које је до крајњих граница окренуто само предузетништву, тема је која га заокупља.

– У Америци, Канади и Европи уметници се окупљају у неформална друштва и ту размењују идеје и помажу једни другима јер у држави не постоји институција којој би могли да се обрате. Не само да се међусобно испомажу, већ и заједницама у којима живе а у којима, врло је могуће, нема јавних болница, школа...

И поред тога што је углавном реч о људима који кроз слике, постере и перформансе стварају идеје и мењају друштво, они раде и многе друге ствари које држава неће: дају бесплатне часове кувања, гаје органску храну, саде баште и хране гладне.

– Они осећају потребу да буду део неког колективитета, осећају да нема друштвене повезаности и институција.

Шолет говори о западном друштву заснованом на идејама из осамдесетих америчког председника Роналда Регана који није веровао у државну помоћ било коме било због чега и британске премијерке Маргарет Тачер која је изјавила: „Не постоји тако нешто као што је друштво”.

– Код нас у Америци не постоји министарство културе а када држава одвоји новац за уметнике онда их натера да оснују невладину организацију која ће изнајмљивати простор, плаћати особље и уопште бирократизовати се, што је све страно уметницима. У нашем друштву је лакше покренути бизнис него непрофитну организацију.

За људе које истражује и којима и сам припада, Шолет користи метафору тамна материја. Као што у свемиру засија само неколико звезда а остало је за нас непознато, али за свемир важан тамни простор, тако и у космосу уметника постоји само неколико звезда, али остали ствараоци су важни за опстанак система.

– Они су ти који стварају идеје и мењају друштво, покрећу ствари. То је оних 95 одсто уметника у САД који не могу да живе од своје уметности и морају обавезно да раде и нешто друго. Они немају плаћено социјално ни здравствено, али воле то што раде и важни су.

Чак и економски, додаје Шолет. Замислите само шта би се десило са тржиштем бојица, четкица, платна и папира када не би било ових креативаца?

Студенти уметности у Америци уче како да сликају или вајају али не и како да се снађу када изађу из клупе, објашњава наш саговорник и каже да је тако било када је он студирао и да је тако сада када предаје.

– Трудим се да им ван часова помогнем око тога како да се снађу после факултета. Али то није довољно. Да се ја питам, морао би да постоји макар један предмет који би се звао преживљавање.

----------------------------------------------------------------

Грегори Шолет је објавио књиге „Тамна материја: Уметност и политика у времену предузетничке културе”, „Колективизам након модернизма: Уметност друштвене имагинације након 1945”, „Интервенционисти: Приручник за креативни поремећај свакодневног живота”. Професор је на Градском универзитету Њујорк, а предавао је и на Харварду. Бави се визуелним уметностима и уметничким политичким активизмом. Истражује колективну и савремену уметност, посебно у Америци.