Veliko priznanje za srpsku arheologiju i nauku osvanulo je u martovskom izdanju Bi-Bi-Sijevog magazina „History” objavljivanjem članka o izvanrednom otkriću na našim lokalitetima, koje je nazvano prvom industrijskom revolucijom. Reč je o istraživanju kojim je utvrđeno da je vinčanska kultura najstarija metalurška kultura u Evropi do kojeg je došla naša Miljana Radivojević, arheolog na doktorskim studijama u Londonu.

Prateći Miljanu još od studentskih dana, kada je bila najbolji student na odseku za arheologiju (9,70), Filozofskog fakulteta u Beogradu, „Politika” je o njoj pisala još pre dve godine kada je njen rad proglašen za najbolji na master studijama londonskog UCL instituta za arheologiju, a sada je proširen. Miljana je ovih dana u Narodnom muzeju u Beogradu uradila dodatnu selekciju materijala sa svojim mentorom Tilom Rerenom.

– Ovde smo da analiziramo najstarije tehnološke ostatke prerade bakra u vinčanskoj kulturi, stare sedam hiljada godina. Oko projekta je okupljen veliki tim stručnjaka, kao i profesori Tilo Reren i Ernst Pernicka, dva najveća imena u arheološkoj nauci, što daje kredibilitet našem istraživanju. Pogledali smo lokalitet Vinča, materijal sa lokaliteta Pločnik i Belovode i analizirali ga izotopskim, optičkim, hemijskim metodama – kaže Miljana Radivojević i opisuje otkriveni materijal:

 

– Radi se o dosta neuglednim komadićima, zelene ili sivkaste boje, koji su lagani i teško ih je prepoznati u zemlji. Samo zahvaljujući pažljivim istraživanjima oni su pronađeni, a ovde čuče verovatno desetak godina. Najveće nađeno bogatstvo je zapravo zgura (tehnološki otpad pri procesu topljenja metala), jer izdržava sve vremenske prilike i čuva informaciju šta se zapravo dogodilo. Iz tih komadića možemo da uočimo kakvi su bili uslovi topljenja, temperature, tehnološki koraci, vrsta rude i okruženje. Celo istraživanje bazira se na ovim komadićima koji su sasvim fantastični i neverovatni.

Imajući u vidu da razvoj metalurgije ubrzava razvoj društava, utiče na izgradnju gradova i prvih uređenih društava, kao i na socijalnu stratifikaciju, a znajući od kada se to dešavalo ovde na Balkanu, po uverenjima naše naučnice, imamo puno pravo da pričamo o prvoj industrijskoj revoluciji Evrope, pa i sveta. Iz nje se hiljadama godina kasnije razvila jedna moderna evropska kultura, a ovi novi naučni dokazi, kako kaže, uskoro bi mogli da uđu i u udžbenike.

– Do sada je postojao jedan pogled koji je uveravao da je sve nastalo na Bliskom istoku – civilizacija, kultura i tehnološki napreci. Ovo je pogled sa Balkana. Sada znamo da ne postoji jedan jedini izvor svemudrosti i napretka ovoga sveta. Vinčanska kultura će zato sigurno ući u udžbenike i promeniti viđenje o nastanku evropske praistorije – kaže Miljana Radivojević.

Podsetimo, finansijska sredstva za treću godinu Miljaninih doktorskih studija još nisu obezbeđena. Polovinu od cele sume

(90.000 funti), donirala je britanska vlada, novac su dala naša ministarstva kulture i nauke, Fond za mlade talente RS, Friman i Mek Moran, bakarna i zlatna fondacija iz Amerike, i Institut za arheometalurške studije u Londonu.

Mirjana Sretenović

-----------------------------------------------------------

Profesor Reren iznenađen

Profesor na Institutu za arheologiju UCL Tilo Reren objasnio je da je vinčanska kultura imala razvijeno zanatstvo i tehnologiju, ranije nego na Bliskom istoku ili Iranu. Prema njegovim rečima, ljudi na Balkanu su se razvijali nezavisno, i pre više hiljada godina od metala pravili alatke koje su bile mnogo bolje od alatki od kamena, a koje su promenile razvoj društva. To je polazna tačka industrijske revolucije nastale pre 7.000 godina, što menja naš pogled na razvoj metalurgije na globalnom nivou, kaže profesor Reren i dodaje da ga je Miljana ubedila da pogleda materijale i da je ovim otkrićem bio veoma iznenađen. Znali smo da ovde „ima nešto”, ali nismo znali gde su alatke napravljene, kad i kako. Sada smo se u to uverili – kaže Reren.

-----------------------------------------------------------

Šljivar: Ko zna šta nas još čeka

Arheolog Dušan Šljivar iz Narodnog muzeja u Beogradu, koji je rukovodilac istraživanja na lokalitetima vinčanske kulture, podsetio je da su istraživanja na lokalitetima Belovode, kod Petrovca na Mlavi, i Pločnik, kod Prokuplja, počela 1994. godine, ali da se do kapitalnih rezultata došlo saradnjom sa Institutom za arheologiju iz Londona. Belovode i Pločnik su dva najveća naselja vinčanske kulture, koja zauzimaju oko 100 hektara, istakao je Šljivar i objasnio da je na oba lokaliteta istraženo samo 400 kvadratnih metara. „To je jedan promil svega toga i ko zna šta nas tamo još očekuje”, rekao je Šljivar. „Istraživanja smo obogatili novim materijalima i nalazima, i na osnovu njih rekonstruisali život tih ljudi. Jedno od važnijih otkrića su i antropomorfne i zoomorfne figurine verovatno njihovih božanstava, kao i set figurina bikova koji su rađeni u terakoti, a dati su na proučavanje Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu” – dodaje Šljivar.