Селекција овогодишњег 55. Стеријиног позорја и ове године већ је изазвала коментаре у јавности. За разлику од прошлогодишњих реакција, када је селекторима замерано што је превише представа из Војводине, ове године, прве критике упућене су на рачун селекције националне драме коју чине само две представе на српском језику. Три представе долазе из иностранства – Загреб, Љубљана, Истанбул – док су међу домаћим учесницима, два позоришта на мађарском језику.

Полемику је изазвала и чињеница до ће ове године на Позорју бити изведена представа Душана Ковачевића „Генерална проба самоубиства” у режији Нурулаха Тунџера, у продукцији Градског позоришта из Истанбула, а иста та драма није ушла у прошлогодишњу селекцију када је имала праизведбу у Звездара театру.

– Дешавало се и раније да текст у једној поставци не буде позван на Позорје и у томе нема ничег спорног, као што не видим ништа спорно у присуству три стране представе по домаћем тексту. Када сам ја био уметнички директор Позорја, то је била такође тенденција која је прихватана са задовољством јер смо волели да видимо како страна позоришта и страни редитељи тумаче наше драмске текстове – каже театролог Иван Меденица и додаје:

– Те представе су односиле и највише награда на Позорју. Оваква селекција, заправо, показује у каквом је стању наше позориште, режија и глума. То би било исто као када би се огледало кривило за изглед онога ко се огледа. Није ми јасно шта се то десило да нешто што је препознато као квалитет сада постаје мана. Да ли је у питању нови вал национализма који се заиста осећа, у коментарима за овогодишњу селекцију Позорја. На све стране се пребројава на којим језицима ће бити приказане наше драме. Такво пребројавање је ружно! С друге стране, не треба сметнути с ума да наша позоришта током протекле сезоне нису постављала много, или довољно представа по домаћем тексту. Волео бих да ти критичари селекције Позорја кажу који су то савремени драмски текстови пропуштени. Шта је могло од домаћих текстова, у иоле релевантним инсценацијама, да уђе у овогодишњу селекцију, пита Меденица и додаје:

– Када би Стеријино позорје остало оно за шта се залаже Душан Ковачевић, домаћи текст – домаће позориште, ми бисмо од Позорја имали ону варијанту из деведесетих година, а то је једна паланачка манифестација. Не видим ништа спорно у селекцији националне драме, али зато мислим да је селекција националног позоришта више него проблематична. Ово што је урадила Ана Тасић у категорији националне драме је провокативно и да се одбранити, али ово што је урадила Александра Гловацки, као селектор националног позоришта, апсолутно се не да одбранити из уметничких разлога. Е, сада је цео напад на Тасићку, али по националној основи, што је ван памети – каже Меденица.

Јован Ћирилов: Позорје се приближава једној варијанти Битефа, а то је Србији непотребно

Даринка Николић, театролог и уредник часописа „Сцена”, сматра да није у реду да се било која селекција коментарише унапред и да је више него ружно да се на брзу руку поново прави афера око Стеријиног позорја.

– Лицемерно је да пред Европом машемо нашом мултикултуралношћу, отвореношћу, толеранцијом, и да нам сада одједном смета што ће на Позорју бити изведене само две представе на српском језику. Малој култури као што је наша треба да буде част што се наши драмски текстови изводе на другим језицима – каже Даринка Николић.

Јован Ћирилов, дугогодишњи уметнички директор Битефа, сматра да Стеријино позорје треба да се врати својој традицији, да је веома разводњено и да је изгубило своју физиономију. А на питање да ли се и колико Позорје приближило Битефу, одговорио нам је:

– За сада се приближава једној варијанти Битефа, која је Србији непотребна. Јако нам је потребан фестивал Стеријино позорје, какав је био са акцентом на домаћу драму.

Драмски писац Синиша Ковачевић упућује оштре критике на рачун Стеријиног позорја, уз оцену да је постало: „провинцијална спрдња, настала на гробу некадашњег одличног фестивала који су осмислили људи чији је интелектуални потенцијал био у равни европских интелектуалаца тога доба, а сада га руже интелектуални гноми и патуљци”.

Ана Тасић: Зашто се критикује нешто што још није виђено

Реаговала је и Ана Тасић, селекторка националне драме, уз напомену да не види зашто се критикује нешто што још није ни виђено.

– Представе које су позване изван Србије, издвојиле су се својим квалитетом, што говори о вредностима српске драме. Уопште није тачно да су представе из иностранства узете само зато што су изван граница земље. Критеријуми су били подједнаки и за представе из иностранства и за представе из Србије. Већ сам изјавила за „Политику” да сматрам да је овогодишња продукција српских позоришта једна од најлошијих у последњих неколико година и да је овогодишња селекција Стеријиног позорја, у том смислу, реална слика нашег позоришног живота.