За 2011. годину добили смо 43 милиона динара за наше активности од Министарства културе Србије што је готово упола мање од 86 милиона динара колико смо добили за 2010, каже Вера Павловић Лончарски, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе у Београду (РЗЗК). Лончарски додаје да у току године Министарство културе издвоји додатна средства тако да се очекује да ће коначна сума бити идентична прошлогодишњој с обзиром на свест о значају споменика културе.

Сваке године Министарству културе РЗЗК доставља програм активности у оквиру којег осим основних делатности постоје приоритети који се односе на споменике који се налазе на Листи светске баштине, под заштитом Унеска, а њих је укупно четири.

Први на листи је Стари Рас са Сопоћанима (у оквиру старог Раса су тврђава, манастир Сопоћани, Ђурђеви ступови и црква Св. Петра), то је најстарији споменик номинован 1979, затим манастир Студеница, трећи на листи су средњовековни споменици на Косову (Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и црква Богородице Љевишке) и четврти који је стављен на листу 2007. је археолошко налазиште Гамзиград-Ромулијана. „Реч је о великим комплексима који се не могу завршити за годину дана већ се ради неколико година у фазама”, каже Вера Павловић Лончарски.

Остали приоритети на којима ће се у 2011. радити су: манастир Манасија, црква Св. Спаса у Жичи, манастир Бања код Прибоја, манастир Љубостиња. У Неготину ће се радити на санацији једне од пивница, на листи је Карађорђев град у Тополи, некропола стећака у Мраморју на Перућцу у Бајиној Башти. Планиран је и пројекат истраживања сеоских гробаља у Рајцу и Рогљеви са необичном надгробном архитектуром, пројекат „Култна места”, радови на иконостасу у цркви Петра и Павла у Топчидеру и цркве у Баричу као и радови на иконама у депоима Завода. Наша саговорница подсећа и на истраживачке радове за пројекте рестаурације за цркве на Косову (Пећка патријаршија, Грачаница и Дечани) и на конзерваторско-рестаураторске радове на археолошком локалитету Лепенски вир.

– Средства се добијају и из разних фондација којима се Завод обраћа. На пример, у Фонду америчког амбасадора за културно наслеђе добили смо 30.000 долара, сваке године добијамо средства од Удружења „Културно наслеђе без граница”, имамо повремено и донације за рестаурацију иконостаса или икона од приватних лица са којима ми склапамо уговоре. Али таквих појединаца је најмање. Прошле године смо средства добили и од Унеска. Рецимо, Лепенски вир се гради средствима Министарства за економију и регионални развој, Министарство вера је својевремено одвајало средства за црквене споменике, градски секретаријати такође издвајају извесне суме – каже Лончарски.

А на питање колико се историјских споменика налази у критичном стању одговара:

– Листа приоритета за санацију споменика културе се стално мења. На пример, после земљотреса у Краљеву наша листа приоритета је морала да се промени. И зато смо добили средства за одржавање манастира Жича. Немамо споменике који су у толико лошем стању да су рушевни, али постоје они који су угрожени. Из разговора са колегама у региону сазнала сам да су сви незадовољни средствима која се издвајају за заштиту споменика културе, али на Сајму конзервације у Ферари чула сам да је италијанска влада смањила за 50 одсто издвајања за културу у овој години.

Како се могу спречити радови на споменицима културе, мимо воље службе заштите, Вера Лончарски објашњава:

– Уколико ми дамо мере заштите некој фирми, лицу, организацији, она је дужна да нас обавести о почетку радова, како би наши конзерватори вршили надзор. Ако није све како треба ми немамо права да обуставимо радове, али постоји инспекција. Кад Републички завод ради пројекте на значајним споменицима, постоји још једна комисија од 17 чланова формирана при Министарству културе која разматра споменике културе од изузетног значаја код нас и у иностранству и њихово мишљење је тада мериторно.

Б. Лијескић