Пирот – Стручњаци Завода за заштиту споменика из Ниша почели су санационе и конзерваторско-рестаураторске радове на кулама и бедемима Горњег града Пиротске средњовековне тврђаве, која је шездесетих година проглашена за споменик од изузетног значаја. Радове, са више од четири милиона динара, финансира Министарство за културу Републике Србије. Аутор пројекта је архитекта Завода за заштиту споменика Ниш Елена Васић-Петровић.

Пиротска тврђава, популарно Кале, једна је од најочуванијих тврђава, од око 200 колико их има у Србији, али више од две деценије на њој ништа није рађено.

– У плану је обнова источне и југозападне куле, које нису до краја археолошки истражене, и мања санација бедема где су видна урушавања – рекла је Елена Васић-Петровић за „Политику”, додавши да ове куле нису обнављане приликом последњих рестаурација у периоду између 1970. и 1986. године. Радови би требало да буду завршени до краја новембра.

Пиротско кале или Момчилов град (по предању подигао га је војвода Момчило) градско је утврђење крај речице Бистрице у Пироту. Према речима Васићеве, претпоставља се да је подигнуто пре Косовске битке на темељима здања из римског и византијског периода, док су истраживањима откривени слојеви из праисторије. Током прве половине 15. века налазило се на простору српско-османлијских сукоба, тако да је повремено било у поседу српских деспота Стефана и Ђурђа, а после је прикључено Отоманској империји.

Утврђење је било у војној употреби све до прве половине 20. века. Данас је већим делом очувано, а од 1970. до 1986. године су на њему вршена археолошка истраживања, праћена рестаураторско-конзерваторским радовима, које су изводили регионални завод за заштиту споменика културе из Ниша и музеј Понишавља из Пирота. Момчилов град се састоји од три целине, Горњег, Средњег и Доњег града.

Пиротско средњовековно утврђење је релативно малих димензија и састојало се од централне куле, а било је обезбеђено предутврђењем. Касније, највероватније у 18. веку, дограђен је слабији бедем са пушкарницама на простору према реци, када је почело коришћење ватреног оружја. Општинска власт је 2002. и 2003. године уложила 10 милиона динара у уређење воденог канала који окружује град, чиме је је он донекле решен. Ипак, неопходно је било уређење и самог утврђења.

Васићева је још додала да се дуго радило на пројекту уређења тврђаве али и етнокомплекса и парковских површина око тврђаве.

– Надам се да је ово велики повратак на пиротску тврђаву и мислим да имамо добру полазну тачку да у наредном периоду уредимо овај простор на најбољи могући начин – рекла је Васићева.