Мјузикл „Зона Замфирова” ће се јако разликовати од свега онога што смо до сада гледали и читали. Заправо, ово је само представа по мотивима познатог дела Стевана Сремца, коју је на својствен уметнички начин обрадио редитељ Кокан Младеновић. Неке ликове је избацио, неке нове увео, постојеће мало трансформисао. Тако да наша прича неће бити прва лопта када помислите, кажете „Зона Замфирова”. У сваком случају централна прича и даље остаје између Зоне и Манета. Све остало доприноси да тај заплет буде оригиналнији, комплекснији, снажнији. И даље је у питању Ниш, скроман, какав је и био у 19. веку. Настојаћу на најбољи начин да изнесем на сцени Зонин лик, дух младе девојке која чезне да се оствари у љубави, да се оствари као жена. Све друго нам толико данас окупира пажњу и толико нас гризе да оно што је унутра остаје у љуштури, недоречено, јер емоције буду затрпане неким другим проблемима. Мислим да ће наша прича бити нешто баш, баш ново – каже Ивана Поповић, коју ћемо ускоро гледали у улози Зоне, коју би свака глумица пожелела у својој биографији.

Премијера мјузикла „Зона Замфирова” Кокана Младеновића, по делу Стевана Сремца, са бројном ауторском екипом биће премијерно изведена у среду, 30. маја на сцени Позоришта на Теразијама. Младеновић је потписао и сонгове. Композитор је Марко Грубић, диригент Милан Недељковић, кореограф Мојца Хорват, сценограф Марија Калабић, костимограф Татјана Радишић.

Лик Манасија, Манета, кујунџије у успону тумачиће Иван Босиљчић, Хаџи Замфира, богаташа „транзиционог” краја 19. века Небојша Дугалић, Доку, проводаџику и Манетову тетку Даница Максимовић, а у подели су и Слободан Стефановић, Маја Новељић, Десимир Станојевић, Ивана Кнежевић, Ана Радивојевић.... Учествује балет, оркестар и хор Позоришта на Теразијама

Ивана Поповић улогу Зоне добила је после аудиције на којој је учествовало 85 девојака са истом амбицијом – да постану најпознатија Сремчева хероина. Поповићка у Позоришту на Теразијама већ тумачи две запажене улоге, неодољиву Сенди у мјузиклу „Бриљантину” и луцидну Улу у „Продуцентима”. И лик Сенди, да подсетимо, јунакиња наше приче добила је на аудицији. Лепа уметница завршила је глуму на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Драгана Петровића Пелета.

–Волим аудиције, јер су велики изазов, јер знате на чему сте, а тако су ретке у позоришту. Било је баш много девојака, али мислим и да је била фер борба. Зашто да кријем? Јако сам се обрадовала што ћу играти Зону и то баш у овом позоришту које ми је пружило толику радост игре – каже уметница.

– Посебан изазов је радити мјузикл. Када сам први пут дошла у Позориште на Теразијама нисам имала такав утисак. Што не значи да сам олако схватила тај жанр. Што сам дуже у овом послу све више схватам да је неопходна максимална концентрације. Толико тога треба да се открије, прочепрка, чачне како бисмо на оригиналан начин допринели грађењу лика и кроз глуму и кроз сонг, и кроз игру. Иако нисам на факултету ни сањала, ни размишљала колико је тај посао озбиљан, деликатан, захтеван. Када је у питању мјузикл „Зона Замфирова” још увек смо практично на почетку – додаје глумица.

Протеклих дана, сазнајемо, завршене су читалачке пробе. Комплетна екипа свакодневно је по више сати у пробној сали. Пре подне имају глумачке пробе, затим следе певачке, па рад са кореографом.

–Ипак, не жалим се јер је Зона и те како велики изазов. На свакој проби откривам нешто ново у свом карактеру. На крају, када склопимо мозаик видећемо шта смо урадили, али морамо да водимо рачуна да не изгубимо нит познате приче. У сваком случају, наша прича је храбрија, смелија, оригиналнија од претходних поставки. Исто тако и моја Зона ће бити мало дрчнија, смелија, храбрија, модернија у неким ставовима, посебно када је у питању Ниш у 19. веку. Сремчево дело радимо у епохи, само ће музика и костими мало одвести причу у неку другу страну. Музика је жанровски јако различита, а мени лично највише се допада последњи сонг „Нека вода носи” који је, да не откривам превише, емотиван, надахнут... Мјузикл „Зона Замфирова” инсистира на друштвеним слојевима, разликама. И сам редитељ Младеновић је када је најављивао концепт рада напоменуо да се радња дешава у Нишу, али при томе може да се одвија у било ком граду. У том смислу је прича модернија, актуелнија – открива Ивана Поповић.