Аматер

(Илустрација Иване Раденковић)

Први пут сам сазнао да „Вршка Чука” није имагинарно име за изгубљено или забачено место већ стварна географска локација када ми је показао личну карту да би ме убедио да је тамо рођен. Зове се Александар.

Има седам занимања: кројач, аутомеханичар, пољопривредник, пржач кафе, власник продавнице хране, управник биоскопа и кинооператер.

Не постављам питање али нагађам да има око шездесет година. Упознао сам га пре пар година и не знам шта се данас са њим дешава.

Са седам година родитељи су га упутили на занат. У породици је било сувише деце да би сви ишли у школу, а он је био најмлађи. Тако је постао кројач. Са шеснаест је почео да ради као аутомеханичар. „Али то није било то”. Увече је радио на благајни биоскопа да би могао бесплатно да гледа филмове. У војсци је научио да рукује кинопројектором. По повратку из војске наставио је да ради у биоскопу. Преко дана је обрађивао комад земље и од тога се издржавао. Када је претходни кинооператер – који је био алкохоличар – умро од цирозе јетре, почео је да пушта филмове. Тај дан памти као најсрећнији у животу. Почетком деведесетих је са познаником купио машину за пржење кафе. И са тако зарађеним новцем касније је отворио продавницу хране. Почетком 2000-их, економски неисплатив, биоскоп је требало да буде затворен. Он га је преузео јер је то био једини начин да се у граду и даље приказују филмови.

Троспратна, оронула зграда са неонским натписом „биоскоп” изграђена је двадесетих година. Од 1947. се званично води као „Друштвено предузеће за приказивање филмова”. Сала има неких 250 места. Од тога 50 места на балкону који је затворен јер је под труо. У задњем, доњем углу се налази шанк. На крову биоскопа је разапео обично платно. И поставио звучнике. Лети на тој импровизованој позорници пушта филмове за децу. Кров је стар и прокишњава. „Зато, понекад, између њих на платну и публике пада кише”.

Његов дан изгледа овако: устаје у пет сати. Доручкује у тишини да не би пробудио децу. Утоварује намирнице у кола и одвози се до радње. Радњу отвара у шест сати. У њој остаје до десет. Тада га замењује ћерка. Из радње одлази у поље у коме ради до поднева. Руча, најчешће код куће. Затим се враћа у радњу и у њој остаје до 19 часова.

У 19 часова затвара радњу и жури у биоскоп. У пројекционој сали шнира траку а затим спрема кафу и сок за гледаоце. Седа на место благајника и продаје карте. Гледалаца има свега неколико. То су понеки младић и девојка или мештани околних села који повремено силазе у град да одгледају филм. Сваки пут пре пројекције послужи их кафом и соком. Враћа се у кабину и тачно у 20 часова пушта филм. Док посетиоци гледају филм, он у својој канцеларији на спрату своди рачуне пословања радње од које издржава биоскоп. Кад заврши силази у приземље биоскопа и поново спрема кафу и сок за пројекцију од 22 часа...

Пројекција се завршава нешто пре поноћи. Тада је град већ пуст и више нема аутобуса. Ако пада киша, гледаоце вози кући.

Реч аматер, етимолошки, води порекло од латинског аmator, „љубавник”, „онај који воли”.