Издалека личи на књигу са шајкачом, али није. Лого са две раскриљене књиге красиће све материјале и „дресове” екипе Србије која ће идуће недеље, од 17. до 21.марта, на Сајму књигау Лајпцигу представљати домаћу издавачку продукцију.  

Лајпцишки сајам је вечити ривал франкфуртском: па ако му и не може парирати величином – у Лајпцигу се сваке године окупља преко 2100 излагача из четрдесетак земаља, 1500 аутора из Немачке и света, са мање од 150.000посетилаца – може по древности. Основан у 15. веку, старији је чак и од пола миленијума старог Франкфуртског сајма, и није строго трговачки. По наглашено културној мисији и окренутости публици, више подсећа, рецимо, на Београдски сајам књига.

Писци на гробљу, и у зоо-врту

Лајпцишка смотра књига одвајкада је била место непосредног сусретања писаца и читалаца. „Једно велико књижевно вече”, што рече његов чести гост, Драган Великић. У време сајма књига у овом градићу сваке године се дешава највећи европски књижевни фестивал „Лајпциг чита”, са преко 1900 догађаја, којима Лајпциг, традиционално,најављује буђење раног пролећа. И не само на сајму већ и у књижарама, библиотекама, факултетским аулама, на базенима, у зоо-врту, фризерским салонима, па чак и на гробљима!

Да је Министарство културе озбиљно схватило шансу Србије да ове и током наредне две године систематски представи своју књижевност и ауторе на лајпцишком сајму – догодине ће Србија, и званично бити земља „почасни гост” – сведочи цифра од 400.000 евра коју је Влада Србије издвојила за трогодишњи пројекат продора српске књижевности на немачко тржиште. По томе је књига, после филма, финансијски највише помогнута област културе од стране државе. Примера ради – споменимо да је Хрватска за свој наступ „почасног госта” у Лајпцигу 2008. дала 160.000 евра, а већ следеће године је своту преполовила.

По речима Зорана Хамовића, саветника у Министарству и потпредседника Програмског одбора за представљање Србије у Лајпцигу (у којем су још Вида Огњеновић, председник, Владислав Бајац, Ласло Вегел, Сретен Угричић, Радослав Петковић и Влада Копицл), наступ српских аутора и књига у Лајпцигу је место сусретања са којег ће се мрежа комуникације наше литературе са немачким тржиштем концентрично ширити, а чворишне тачке биће и славистичке катедре у тој земљи и Аустрији. На њима ће,уз помоћ Министарства културе,бити одржаване промоције књига наших аутора које у међувремену буду објављене на немачком. Немачко тржиште, са око 80.000 наслова годишње, десетоструко је веће од нашег. А укупна српска годишња продукција књига, равна је само броју годишње преведених наслова у Немачкој!

Циљ Министарства културе, након недавног потписивања меморандума о сарадњи између министра Небојше Брадића и Оливера Цилеа, директора Лајпцишког сајма, јесте да се успостави стална комуникација и омогући систематско превођење најбољих дела савремене, „млађе” српске књижевности на немачки. Хамовић прогнозира да би, за почетак, било оптимално ако би се до нашег гала-наступа 2011, уз потпору већ постојећег фонда Министарства, најбољи немачки и аустријски издавачи стимулисали новчаним средствима да преведу барем тридесетак нових српских књижевних дела на немачки. Домаћини очекују да ће наредних неколикогодина у Немачкој бити објављено 50-60 нових превода српских дела на немачки, па и више.

Око 40 аутора биће представљено само ове године на Лајпцишком сајму, што лично, што у специјално израђеном каталогу на три језика. Догодине, та би презентација могла да обухвати чак стотинак српских писаца, нада се  Хамовић.

„Одбор не прави селекцију, већ препоручује и нуди одређена имена, док немачки издавачи слободно бирају која ће дела преводити са и мимо тог списка. Министарство културе поштоваће њихов избор”, додаје он.

Организатори нашег наступа у Лајпцигу планирају да ангажују Алиду Бремер, слависткињу, преводиоца и агента, родом из Сплита, и Ђерђа Далоша, мађарског историчара и публицисту, који живе у Немачкој, као „лобисте“. И Бремерова и Далош (коме ће у среду, на свечаном отварању, бити уручена овогодишња Међународна награда лајпцишког сајма за европско разумевање) већ су пружили знатну помоћ Хрватима приликом њихових „партнерских“ наступа на Лајпцишком сајму.

Поучени, можда и тензијама око организовања хрватског наступа – уз званичну „селекторку” Алиду Бремер, ударне године хрватског наступа Ненад Поповић из „Дуријеа” је у Лајпциг водио „алтернативну” групу писаца а већ следеће године Поповић и Бремерова су заменили улоге – организатори нашег партнерства на сајмовима у Лајпцигу пажљиво избегавају реч „селектор“. И наглашавају да ће чланови Програмског одбора у Лајпцигу пре свега заступати колеге, а не себе лично. Штанд Србије ове године запремаће око 40 квадратних метара, децентног дизајна, а чак четвороструко више имаће 2011.

Балканска и аргентинска ноћ

Десетак гостију из Србије одлетеће идуће недеље у Лајпциг – међу њима и Владимир Арсенијевић, Ласло Блашковић, Мирјана Новаковић, Владимир Пиштало… Немачки домаћини и ове и идуће године „форсираће” углавном млађе ауторе са нашег простора – ове године, тако, већ су у своје име, као госте сајма позвали неке од њих: Сашу Илића и Сашу Ћирића из групе „Бетон”, те Горана Самарџића, Енеса Халиловића, Срђана Папића и Вулета Журића. Њиховом генерацијском колеги Владимиру Кецмановићу, на пример, већ се на немачки преводи роман „Топ је био врео”.

У тројезичном каталогу савремене српске књижевности који је Министарство културе спремило за Лајпциг 2010. нашло се четрдесетак имена савремене српске књижевности: Миодраг Павловић, Драгослав Михаиловић, Љубомир Симовић, Светлана Велмар Јанковић, Матија Бећковић, Бора Радовић, Душко Ковачевић, Миодраг Максимовић, Новица Тадић, Радмила Лазић, Светислав Басара, Срђан Ваљаревић, Слободан Зубановић, Вида Огњеновић, Ласло Вегел, Душко Новаковић, Радослав Петковић, Давид Албахари, Владислав Бајац, Васа Павковић, Милован Марчетић, Милан Ђорђевић, Драган Великић, Михајло Пантић, Гордана Ћирјанић, Милета Продановић, Владимир Пиштало, Горан Петровић, Војислав Карановић, Сретен Угричић, Саша Јеленковић, Александар Гаталица, Владимир Тасић, Владимир Арсенијевић, Ласло Блашковић, Мирјана Новаковић, Владимир Копицл, Биљана Србљановић и Гојко Божовић.    

Посебна брошура представиће садржај и календар најважнијих међународних књижевних манифестација, колонија и смотри у Србији. У јуну група немачких новинара долази у Србију да упозна њено савремено стваралаштво и писце. Посебно место у представљању српске књижевности у Лајпцигу 2011. имаће обележавање 50. годишњице доделе Нобелове награде Иви Андрићу, уз објављивање његових одабраних дела на немачком, међу којима и његове докторске дисертације.

На Лајпцишком сајму биће представљена музичка издања најугледнијих немачких и европских издавача, уз бројне музичке реситале. Аудио књига биће промовисана маратонским читањима са радио преносима. Сваке вечери поетске рецитале држаће песници из Аргентине.

Наши аутори биће истакнути учесници у свим наступима писаца из југоисточне Европе, чији ће врхунац бити „Балканска ноћ” у суботу увече. Наступиће учесници „Кикинда шорт” фестивала, Горан Самарџић, Вуле Журић, Срђан Папић, Саша Илић, Владислав Бајац, уз ауторе из окружења, Георги Господинова и Јетона Незираја.

Имена добитника признања Лајпцишког сајма за најбоље немачке књиге фикције, публицистике и преводе у износу од по 45.000 евра биће објављена 18. марта. Шест европских писаца говориће на тему „Криза! Каква криза?”

------------------------------------------------------------------

Српски Фауст је спреман, шта има да каже?

Промоција српске књижевности у Лајпцигу и на немачком простору одвијаће се под слоганом „Србија на видику”. Сретен Угричић, у предговору каталогу, објашњава да Србија од 1999. проживљава нулте године: „Писци Србије преузели су фаустовско жезло, лимени добош, трулеж Данске, мртве и зле душе…” И додаје: „Српски Фауст не разликује се од осталих европских Фауста, продао је душу ђаволу, тако да је сада спреман да ствара релевантну уметност… Цена за то била је највиша и страшна, али Србија не може назад. Она сада долази, на видику је. Шта има да каже?”