Дигитални шведски сто

Од нашег сталног дописника

Амазон, највећa интернет робна кућа и једна од најуспешнијих корпорација „дигиталне економије”, понудио је ових дана нову услугу чија се профитна рачуница не види на први поглед. Чланови његовог „Прајм клуба” – они који плаћају 79 долара годишње да би све што купују добијали без трошкова поштарине и у року од два дана – сада, поред неограниченог бесплатног гледања филмова и ТВ серија онлајн, могу и да бесплатно позајмљују књиге на читање. Али дигиталне.

Они који су већ купили, или ће то тек учинити, „Амазонове” дигиталне читаче, уређај који се зове „киндл”, чији најновији модели по нижим ценама (од 75 до 200 долара) у продавнице стижу ових дана, моћи ће да из библиотеке која за почетак има 5.000 наслова (међу којима су и актуелни бестселери са листе „Њујорк тајмса”) да позајме једну књигу месечно, и да је читају без рока враћања. Она ће из уређаја бити аутоматски избрисана онога момента када се позајми друга.

Ова дигитална библиотека, при том, дозвољава и оно због чега се класичне библиотеке мрште или кажњавају: подвлачење, бележење на маргинама… Све то, захваљујући технологији тихог синхронизовања, остаје забележено на неком серверу у облацима, за случај да се књига купи или узме на поновно читање.

Ограничења су дакле невелика: то функционише само на „киндл” читачу, једна књига месечно. Наравно, уследила су одмах питања где је ту економска рачуница „Амазона” и што је за културу можда још важније – где су ту издавачи?

Што се њих тиче, одмах је објашњено да за сваку књигу коју неко позајми, њен издавач добија надокнаду коју је уговорио са „Амазоном”, а чија се величина не открива.

Откривено је међутим да су у понуди неки наслови чији су издавачи одбили да уђу у ову шему, сматрајући да им се то на дуге стазе не исплати. Главни бизнис је наиме још продаја књига које се штампају на папиру и од чега засад живе. „Амазон” је и то објаснио: њима се свака књига коју неко позајми на читање плаћа по великопродајној цени, што значи да се оно што је читаоцима без надокнаде позајмљено третира као да је купљено.

„Амазон” дакле купује књиге да би их потом делио бесплатно!

Тако на први поглед изгледа, али пошто у капитализму (а други систем више не постоји) нема бесплатног ручка, реалности су другачије.

„Амазон” је прибегао старом тржишном трику: продаје „машиницу” да би зарадио на жилетима. Бесплатна библиотека је начин да прода што више „киндл” уређаја. Пошто „киндл”купују углавном страсни читаоци, они којима није довољна једна књига месечно, укалкулисано је да ће, поред позајмљене, месечно обавезно купити бар још једну. А сем тога, милиони купаца који плаћају 79 долара годишње, по закону великих бројева, већ гарантује солидан профит.

Оно што ће, судећи по досадашњим искуствима, сигурно уследити, јесте „дигитални шведски сто”: да се за додатних 20 или 30 долара чита неограничени број књига.  

Систем „фиксна цена, а једите колико хоћете”, већ се успешно примењује. „Нетфликс” за 8 долара омогућава да се онлајн, на кућном телевизору (и наравно, компјутеру) гледа неограничен број филмова из кинотеке од 30-так хиљада наслова, у којој су, поред холивудских лимунада које су у већини, и класична дела европске кинематографије (француске и италијанске), па и независних продукција (пре неко вече сам натрчао и са уживањем одгледао Макавејев „Монтенегро”).

Сервис Спотифај нуди бесплатно милионе песама које могу да се слушају преко компјутера (плаћају се уствари успутним слушањем пратећих огласа). Уз месечну претплату од 5 долара, музика је без огласа. За 10 долара, може да се слуша све – практично сваки албум који постоји – уз квалитетнији пренос, и на компјутеру и на мобилном телефону.

Практична последица овога је да више не морате да купите ниједан де-ве-де (или најновији „блуреј”) филм, или музички це-де. То је део феномена који је један овдашњи професор описао као „нестајање ствари”. Његово друго лице је – „престанак поседовања”. Садржаји културе, масовне (музика, филмови), па и оне елитне (књиге) могу да се конзумирају без тога да будете власник њихових „носилаца” – да то тако опишемо.

Дигитално позајмљивање књига нуди иначе и 11.000 (од укупно 122.000) јавних библиотека у Америци, при чему дужину позајмице одређује свака појединачно. Кад се рок за „враћање” (у овом случају брисање са дигиталног читача) приближи, упозорење да се читање убрза стиже и-мејлом.

У најчувенијој јавној библиотеци, оној у Њујорку, читање дигиталних књига је ове године повећано за 36 одсто у односу на прошлу.

Не бих смео да тврдим да је то будућност коју су прижељкивали класични издавачи, али којој ће морати да се прилагоде.